Prosvetni glasnik

310

просветнп ковчежић

већ се наставпла у облику економске, грађанске п културне борбе по свима градовима у Србији где становаху Турци, а нарочито у Београду. Београд је био место, гдс се та борба најупорније водила, а за дуго време готово се може узети да је главни њен представник са турске стране био главом Рашид-беј, писац ових мемоара. Из ових мемоара види се и то, како је политичка борба Србнје имала јаког утицаја н на мусломанско становништво по градовима Србије, а нарочито на мусломанско стаповништво Београда. Читалац ће видети, како је та политичка борба поцепала мусломанско становннштво Београда на две странке. Једна од тих странака била је одлучнија, а била је састављена од грађана трговаца, занатлија и других, који су од почетка ослобођења највише губили, јер су им ингереси највнше крњени, зато су и били онако упорни и оштри у борби. Вођ ове странке, како се из самих мемоара види, био је писац ове књиге, Рашид-беј. Она друга странка умеренија била јс састављена од наследне властеле и старијих спахија, који су радили, како изгледа, са више такта и политике него они први. За време Рашид-беја, вођ ове умерене странке био је Халид-беј. И ове две странке отимале су се о првенство и утицај на свакога пашу — чувара београдскога града. Прсма томе. каквог је карлк-

тера и темперамента био који паша, сад је надвлађивала једна, сад друга странка. Често су пута ове странке у међусобној борби кретале поједине паше из Београда. И ако је ове мемоаре писао мусломанин — можда их је писао, а сва је прилика да јест, после, пошто је отишао из Београда — опет их је писао Београђанин, који је живео у Београду, који је познавао врло добро Србију, и по разним мисијама више пута пропутовао Србију с једног краја на други. Он је био познат са свима нашим главнијим полптичким личностима, па зато се ови мемоари могу узети као аутентичан извор за нашу новију историју. Истина има по где где, што би се могло одбити на сувишну ревност Рашид-беја према интересима турског царства; али, ови мемоари, у свези са осталом грађом, могу се препоручити пажњи свакога онога ко се бави нашом новијом историјом. Поред тога, због појединих описа, због опих ситница о појединим догађајима и лепоте источњачког стила, ови мемоари могу послужити п као лектира и забава. Јун. 1894. год. у Београду. М. В.

ПР0С8ЕТНИ КОВЧЕЖИТ1

РАЗНИ ЗАПИСИ

Уилње снавање животиња као салонарКОза. — Многе се теорије новијега времена занимају испитивањем правога узрока спавању неких животиња преко зиме. Неки су физиолози мислили, да је том спавању узрок некаква материја која успављује и која се гради дејством мишића. \У. Ргеуег, један од првих Физиолога, који пођоше тим путем објашњења, приписиваше то спавање прекомерном стварању млечне кисе.шне у крви ; други опет, као Еггега, помишљаху на постајање правих наркотика (средстава за успављивање), тако званих токсина и токсалбумина у крви. Полазећи с гледишта, да се зимње спавање сисара од обичнога ноћног спавања разликује само дужим трајањем и већом чврстоћом, проФ. Нарћае1 Оиђогв, у Лиону, бавио се дуго време испитивањем крви успаванога мрмота

(агс1;оту8 тагто1;а), не могаше пак у њој наћи ни трага од токсина или токсалбумина. А ш је нашао' знатно нагомилану угљену к иселину у крви, што се ласно објашњава спорошћу дисања и крвотока, низином температуре и концентрацијом (згушњавањем) крви. Ова густа, тешка, угљеном киселином богата крв била би и сама довољна да објасни чврсто спавање (хипнозу) животиња; али се, осим тога, потрошњом беланчевине у телу ствара и ацетон, и као да ове две матернје угљена киселина и ацетон) пронзводе самонаркозу. И доиста је огледом доказано, да ацетон, кад се уштрца у ћелично ткање једнога великог, добро храњеног мрмота, који није у стању зимњега спавања, изазива дуготрајно оиесвешћење, сасвим слично зимњем мртвилу, само што се температура тела не смањује. (Ргош.) * С. Н.