Prosvetni glasnik

55

ЛЕПА КЊШКЕВНОСТ У ДЕЛУ

423

одричемо и понеком очинском срцу најнежније осећање. Од Св. ЋоровиАа имамо три причице. — У „цртици из Мостара"-: Погријешила (св. за јули август, стр. 70—76.) изгледа, да је писац хтео показати, како „жаги побиједи немај ку с< ; ну рекли бисмо да је сиже причице: како лакомислена девојка може себе упропастити. У сличицама карактер девојке Соке, веселе и лепе кћери једне удовице, живо је насликан. Особито као враголасту девојку онога (мостарског) краја, познајемо је, по говору са Стојаном Влагићем, чеотитим момком, из истога места. Исто тако и Стојан се одликује нарочитим цртама заљубљена момка својега краја. Кад је Сока ступила у нову „ творницу духана а као радница, и кад не хтеде пристати на Стојанову опомену да одатле изађе , излази нам она као домаће неваспитана девојка код матере, која над њом нема никакве власти. Ускоро Сока одбегава с канцелистом, Немцем, Шмидом, па кад је овај после по године оставља, враћа се (и то с дететом) својој матери. — У другој „ цртици из Херцеговине": Неће Ризван међу људе (св. за септембар, стр. 364.—368.), од истога писца, у две сличице, у радњи, казује се: како су се неке балије из Херцеговине дигле с Омер-пашином војском на Црну Гору, па се нре боја вратиле дома, нокајавши се, и како им се по повратку Омер-паша зато осветио , позвавши их тобож на част и оцепивти свакоме од њих по двадесет и пет батина; а Ризвану, који му рече, да на Црну Гору није ни пошао, педесет батина. — Причица има у себи шале; али ова је нарочито у не8аслуженим батинама, особито Ризвановим, те је с тога проста, сура. Међутим, по уметничкој обради види се да писац има приповедачкога дара и да своје слике природно разрађује. — Од истога је писца и Прва љубав, » цртица из Мостара" (св. за октобар, стр. 34. —39.), у којој је главна идеја: да ваља све своје властите жудње жртвовати, ради среће домовине; — Васо, син мостарског трговца Бошка Станојчића, заволео је Савку, лепу девојку из истопа места, али јој није изјавио љубав. Кад му отац говори да с месним добровољцима иде У Црну Гору, у борбу противу Турака, он у први мах неће , већ жели да се жени, бојећи се да се Савка не преуда. И тек када му сам стари отац хтеде поћи на место њега, Васо одлази ; а кад се после борбе дома врати, чу да се Савка удала. Прва љубав, која још није дубока корена у срцу ухватила, лакб се заборавља, ну ипак може штете нанети. Карактер Васе, као добра младића, за осуду Ј е ; Ј е Р> Д а му не беше оца, у Васи би љубавни

осећај према девојци надвладао осећај дужности према Српству. — Иначе причица је природно и доста допадљиво изведена. Као што видесмо, приче Св. ЋоровиКа су из Херцеговине (од којих су две из Мостара). Он није бирао сижејеза углед. Исто тако не може се рећи да су му главни јунаци опште слике живља, из којега су узете. Ну признати се мора, да из њ IX веје нарочити дух оних српских крајева из којих су. Не натурајући својега мишљења приноведачу, желели бисмо да нам његове потоње приче буду што општије слике разноврсних друштвених слојева и карактера, из којих су. Све су оне из најновијега времена. Најлепша је међу њима: Погријешила. Од Д. Јов .-а је » арича из сеоског живота Лукин ђерам (св. за септембар, стр. 345.—356.). — У њој се казује, како је у једноме селу био неки пакосни сељак, Лука, који никоме никакве услуге није чинио, нити ]е што од кога тражио, свађао се и штете сељанима чинио. Кад се и с последњим завадио, онда му овај набаца у бунар пуно плеве, те га то укроти. — Ово је сељачки начин поправљања злоће, који најпосле није за осуду, према Лукиним поступцима, ма да је доста невероватно, да се само са толиком дозом лека може један окорели пакосник излечити. —У кратким сликама добро је насликана Лукина рђава нарав. Најпосле, у саставе ове врсте спада и „ скица" Ивана ИваниАа: Напред! (св. за септембар, стр. 370. —372.), у којој је кратка слика марширања батаљона противу непријатеља, на сву прилику, из најновијега доба. Црта се, какви се разноврсни осећаји буде у војнику при проласку кроза село му. Сва је „ скица « у пријатну опису, без радње и у краткој, психологијској студији унутрашњости редова Стојадина, кроза чије је село батаљон прошао. У овоме низу ориђиналних приповедака, с уметничкога гледишта, најбоље су : „Мада Жртва® Симе Матавуља, И. И. ВукиКевића: »Горак хлеб' 1 и „Рождество твоје...."-, па све три приче Св. Ћоровић а. Оне су остале, вишемање, једнаке вредности. Преведених приповедака је 5, од којих су две с рускога ( Старица и Оасада Севастоссоља), једна с пољскога (Живе мошти), једна с норвешког (Његова љубимица) и једна с Францускога (Два иријатеља); а сем њих и једна скаека с рускога (Караш идеалиста). Сви ови састави , сем Оасаде Севастоиоља, кратки су; али избор је учињен добар. Преводи су уопште добри. У приповеци: Старица (из збирке прича Петроградска сиротиња) од Гљ. Успвнснога (превод М. Драгутиновића) (св. за јануар, стр. 43.—52.),