Prosvetni glasnik

ПРОСВЕТНИ

Први је сав у опису, краћем или опширнијем, неких крајева Старе Србије и Маћедоније, кроз које је писац пропутовао. Опис је више чисто географски него ли забаван. Нарочито је скренута пажња на описивање пропаганде бугарске, грчке и румунске у тим крајевима. Сем описа природе, земљишта, описан је и живот у појединим местима, као: Скопљу, Приштини, Косову, Митровици, Велесу, Битољу, Крушеву, Охриду, Водену (Едесиј, Његушу, и т. д. Велика је реткост наићи на какву омању или врло малену карактерну причицу. Што се тиче занимљивости, сасвим је другачи онај други састав. — У Псевдо-Набобу (св. за новембар, стр. 197—207.), на броду Мемфису, који се креће у Европу, главни бомбајски :>генат прича о једном новом путнику, на истоме броду, који је дошао у Инђију и ту се разним неиоштеним средствима обогатио, а нарочито тиме, што је Енглезима издао једнога младог раџу, родољубива Инђијанца, који му се, као пријатељу, поверио. Сад је исти издајник путовао у Европу. — Опис, с мало

ЛРОСВЕТНИ

ПИСМА ИЗ ПЕТРОГРАДА (Иаворни дописи ,,Пр. Гласнику") XX. Слине из бурсе Н. Г. Помјаловског (свршетак). — Начин наставе у бурси. — Последице бубања. — Како се спремају вредни ученици. — Шта ради Камчатка. — Убијање времена на разне начине. — Шта раде кандидати за Камчатку. — Ученички типови. — Аудитор Тавља, митник и лихвар. — Аудитор Гороблагодатски, тип отиојана бурсака. — Тављаи Гороблагодатски играју -се пиљака с уштипом. — Твор, сецидугме. Школски и улични лопов Акса. — Комедо, ала над алама. — Ушгва, труо тип бурсин. — Шпијон Семјонов и његова посла. Како поступа буреа са шпијоном. Пфимфа. Главно је својство наставе у бурси бубање, страшно убилачко бубање, које прожима крв и кости ученику. Пропустити слово или пребацити реч броји се сваком у погрешку. Зато ђаци капају над књигом, понављајући без краја и смисла: „стидисрам, стид и срам, стид и срам... потом, потом... задобише, добпше, добише... стид и срам по том задо-

КОВЧЕЖИЋ 425

радње, занимљив је, и тако исто и опис, како је на оваквом броду пред полазак на пут. Писац је одавна познат као одличан путописац, од којега имамо више путописних слика из Европе , а особито и највише из азијских крајева. Ова слика спада, ако не у његове најбоље, а оно у боље радове. И избор састава из осталих струка, што у Делу за ову годину изађоше, уопште је добар. Нимало нећемо претерати ако речемо , да Дело одговара циљу којем је намењено. Шелети је да, поред ових садашњих сарадника, добије што више и оних старијих, који пређе на ОтаџбИНИ радише. До наше је читалачке публике, да овај лист претплатом што већма потпомогне, јер му цена, према садржини, величини иојединих свезака и лепоти штампе, није велика. Априла 1895. год. Ниш. Мидош Пејиновић

КОВЧЕШИЂ

бише.® Та мучна работа траје све дотле док им се »стид и срам" не уреже у главу на вечна времена. Тај умртвилачки рад треба да зачине размишљања и препирке о разним философским питањима. Наставници беху људи схоластички васпитани, задахнути философијом која учи: »сви су људи смртни, а пошто је Кај човек, дакле и Кај је смртан*, или „сви су људи бесмртни, а пошто је Кај човек, дакле и Кај је бесмртан", која проповеда да се „душа сједињује с телом по једанпут одређеном закону", да „законп истоветности и противуречности истичу из нашег ја или из наше самосвести«; да је „смиреност извор сваког добра, а слободоумље да је штетно и зазорно', и т. д. Вођени таким учитељима, ђаци се вежбаху у дијалектици, решавајући питања, као : „Може ли и ђаво згрешити?® „Да ли је дух по суштини својој подвргнут мртвилу у оном животу ?" „Садржи ли ирвородни грех у себи, као у заметку, све смртне грехе, хотимичне и нехотичне?" а Долази ли вера пре љубави или љубав пре вере?" Њихов мозак требао је коначно да ојача у препиркама, кад је ваљало победнички говоЈоити о једном истом пред-