Prosvetni glasnik

ИЗБЕШТАЈИ ИЗАСЛАНИКА ИА ИСПИТИМА

445

зна свој предмет, има их на жалост, и таквих, који га баш не знају. Ја сам имао придике видетп да понеки не умеју да исираве погрешке својпх ученика; видео шта више да ђака погрешно псправе, и то и онда кад је ђак добро казао! Што се, најзад, тиче трећег услова, наиме њпхове љубави нрема свом предмету, ја сам имао утисак, који се у неколико махова понавља, да понеки међу њима мало воле своју науку, да се мало труде око принављања свога знања, и да се мало иптересују за успех својих ђака и своје школе. По такве се ствари виђају и у другим земљама; осим тога, оскудица у јачем надзору, у примеру, и тако даље, скпдају у неколпко одговориост са поменутих наставника. Најзад, ови су, код нас, зацело изузетци, и не треба по њпма закључнвати о осталима. У том погледу част мп је напоменутп Вам, Господппе Мпнистре, да друга београдска гимназпја може послужити као пример трудољубља и савесности. Почев од њепог дпректора, који њоме управља са много љубави п велпком ревношћу, па завршујући са наставнпцпма цртања и певања, сви се њенп наставници надмећу један с другим у марљивостп и преданости своме послу. Ово је, ван сваке сумње, једпа од нашпх најодличнијих колегија. Алп, као што рекох, укупно узев, наши наставницп имају још доста да напредујуда потпуно одговоре своме позиву. И то им треба јако желети. Јер ннкаква реФорма се не може извести у школама, ако се упоредо са њом и за њу не реФормише м наставничко тело. Други су узрок констатованом неуспеху наших гимназпја њихови ирограми, који, по мом мишљењу, нису добро састављенп. Неблагодарна је ствар препоручивати ново мењање наших програма, после оноликих промена већ учпњених и у време кад је непостојаност њихова постала злогласпом. Ја знам, даље, да је боље одржавати један систем, ма и несавршен, но непрекидно и нагло мењатп системе, ма свакн потоњи био све савршенији и савршенији. Алп кад један спстем не ваља, онда је ипак још најбоље констатоватп да није добар, па му тражити лека. Потребно је само, кад је реч о реФормама, никако не заборављатп ово начело: да сваку реФорму ваља изводити иостеаено, мало ио мало, део ио део. Под заштптом тога начела и најрадпкалније реФорме чиниће се консерватпвне. У оваквом извештају нијемогућно датп темељну критпку једног школског програма. Наставни програми су врло сложена ствар, и без крупне и опширне дискуспје једва да се може доћп до кориснога споразума о њима. Ту опшпрнпју дискусију ја не могу овде повести о појединим тачкама. Ја цросветни гласник 1895. г.

ћу само наговестпти, у две речп, што мп се чпнн деФектуозно у програмима. Што се тиче распореда предмета по разредима, ту би пмало мало шта да се примети, и примедбе би се тицале само најситнијпх појединости. У том погледу је доста учињено за последњпх десет, дванаест година, и са. данашњим распоредом предмета по разредима стоји осетно боље но пре тога времена. Можда би само требало преместити Књижевпе Облпке у седми и осми разред, а Историју Српске Књпжевпостп вратпти, на њихово место, у пети и шести разред. Што се тиче избора предмета, и ту има мало шта да се примети. У нашим гимназијама предају се сви предмети којн потпадају под тако звапо опште образовање. Додавати још који (као н. пр. Основе иолитичке економпје, којп се уводе у извесне средње школе) за садје вероватно прсрано; свакојако, има пречпх реФорама које треба да се пзведу нре тога. Што се тиче избацивања, да имам места да то овде образложим, ја бих предложпо да се латинскн језик укпне у гпмназијама. Но највећа мана наших програма, то је рђаво, нецелисходпо утврђена размера у којој се предају поједнпн предмети. Но мом мишљењу, математичким се наукама, на прпмер, дало сувише места, на уштрб другим наставппм гранама, ученицима гимназија кориснијим. Начело треба да је то, да се из гимназија избаци све што је сувише стручно. — Тако би исто требало хемију свести на најпотребнија знања. Хемија треба да иде уз минералогиЈу. Погрешка је учпњена овако: полазећи од тога да ђаци у гимназији треба и хемију да слушају, што је сасвим основано, хемији је као нарочитом предмету дата одмах цела година дана. На тај начин,. ђаци, пошто савладају прва начела и теорије у хемијн, морају да уче, да би испунили рок од годину дана, сасвим стручне појединости, које ће, наравно, гледати да што пре забораве, чнм оставе гимназију. Ако. дакле, треба и хемнја да се учи, нестојинпгде да јој се одмах мора дати година дана за то. И тако даље. Али најважније јеово, што са оваквим распоредом предмета није могућно имати нпкаква успеха У једној од најважнијих наставних грана у гимназији, на пме у живим језицима. Важност њихова, ма колико да се внсоко стави, не може се никад ставити довољно високо. Ко не разуме да, у данашњем стању наше књижевности, не може бити речи о каквом раду на науцп, ако се не знају страни језици? Нама је свима познато, било као некадашњим ђацима Велпке Школе, било као данашњим проФесорима њеним, да озбиљном, управо једином 58