Prosvetni glasnik

школски летопис

начин свога предавања још допуни у што већу корист ученичку. Испит из Црквене Историје у I разреду (предавао је г. Чед. Марјановић, предавач) показао је да се наставник није задовољавао простим учењем на изуст. Одговори су давати на правилно стављена питања и према потреби уз помоћ карте од Палестине. Успех је био добар. Цртање слободном руком показало је исти резултат који и у Крушевцу, јер је предавано, као и тамо, по до сад уобичајеном начину. Ученпци копирају прегледе и савуспех њихов лежи у чистој, брижљивој изради. С те стране цртежи и у овој школи могу да вадовоље. И у овом заводу има појединих ученика с развијенијим осећањем и јачим умењем за прецртавање; но данашња настава не даје им научна поуздана ослонца за цртање у правом смислу, за разложно и правилно цртање с природе. Цртање слободном руком предавао је г. Н. Ђорић. Ваља ми овде навести, да је наставник за географију у IV разреду , г. Чед. Петровић, проФесор, упућивао ученике да цртају карте геограФСке, што је био рад по ученике користан, и то како у погледу знања географског, тако и у погледу цртања. Карте су цртапе пером и тушем; за ученике су веома инструктиван рад. Женски рад предавала је госпођица Љубпца Марковићева. Није имала толико ученица колико их је било у Крушевцу, па јој зато и изложба није бројно толико богата била. Но сви прописани ученички радови разне врсте изведени су добро, брижљиво и укусно. Као и у Крушевцу, радови су плетени, шивени, везени, и обухватају све оне домаће потребе, које уме иглом да намири женска рука. Наставница се очито трудила, а ученице њене биле су вредне и пажљиве. — Збирка од укупних образаца била би за унапређење женског рада од знатне користи. Школп спада у задаћу да такву збирку набави. На питања која садржи упутство за надзорнике средњих школа, могу по свему што сам у.параћинској нижој гимназији видео и сазнао, казати, да су 1. наставницп прешли цео иаставнн материјал који је нрописан за сваки предмет; 2. да су се при предавањима служили прописаним уџбеницима; 3. да су вредни ученици разумевали оно што су говорили на испиту; 4. да наставници правилно испитују ученике и да праведно оцењују успех ученика у знању п умењу;

518

5. да је у школи владао добар поредак и да је владање ученика одговарало васпитним захтевима. Према таквом стању рада наставничког и ученпчког може се рећи, да је било доброг општег успеха у научном и моралном погледу у иараћинској нижој гимназији. Рад и способност појединих наставника обелелшо сам већ прп казивању добивенИх умсака на исиитима. На раду свију наставнпка опажа се да су с вољом вршили дужност своју. У наставничком колегијуму владала је, под смпшљеним руковођењем г- директора, потребна слога и општа тежња да што. више користи ученицпма. За време одсуства којег наставника други би га заступали у дужности у интересу наставе и да се ученици не би кварили отпадањем школских часова и нерадом. За боље напредовање ове школе требало би сиабдетп је оним што још нема у физичком и хемијском кабинету, а и другим потребним училима, за природне науке и женскп рад. Физичке и хемпске снраве искварене су услед честог, а ваљада доста невештог, руковања њима. Од користи би за средње школе по унутрашњости биЛо, кад би у Београду била каква државна радионица за оправку разних апарата, и кад би се наставници који ће уз огледе предавати, најпре грађењу огледа учили у каквом нарочитом заводу за то. И радионица и вежбаоница за огледе могла бн ваљада бити у вези са извесним катедрама у Великој Школи. Напредовању науке у средњим школама само смета често премештање наставника у току године. Тиме се ремсти подела предмета између наставника стручних и приморавају се наставницп на предавање оног за што се нису спремали. Питање о укинућу ниже гимназије параћинске већ је раније покретано, и као да је овладало уверење да би укинуће било оправдапо, јер је број ученика обично скроман. Школске 1894.—5. године. уписало се свега 110, а свршило је четврти разред, дакле школу, само једанаест ученика. По мњењу г. директора Пашића, ваљало би у Ћуприји основати целу гимназију, а укииути ниже гимназије у Свилајнцу, Јагодини и Параћину. Место укинуте ниже гимназије могла би се у Параћину отворити занатска школа, н. пр. за грпчарство. Наставничка колегија у параћинској нижој гимназији није велика. Чине је три проФесора, три предавача и .један учитељ. Предмети су међу наставницима подељени, како је могло да буде, према стручној спреми наставника, а с обзиром на то да се што боље изједначи број школскцх часова. Ако