Prosvetni glasnik

540

КРИТИКА И БИБЛИОГРАФИЈА

III Од већега је интереса одговор пишчев на питање: »где јв одрастао и где је се васаитавао Синиша до 13^1-ме године ? к То управо и није његов одговор, него — како сам вели •—■ једно „мишљење нашег уваженог и обилатог историка г. П. С. Срећкови1]а. <( Поменувши тежак положај у који је дошла жена Дечанскога Марија, после смрти свога мужа — писац овако одговара на горње питање: ...Она је, дакле, остала у Србији; да ли у Душанову двору, не знамо, тек свакојако аод за штитом и иажњом Душановом, који није тражио, да се за њене интриге свети на невиној деци њеној. Али, ипак она није дуго била удовица. У Србији је тада био млади властелин Јован ОливериИ, син оног старог Оливера, војводе Милутиновог. По мишљењу г. Срећковића тај Јован ОливериН „мора да је узео за жену маћеху Душанову Марију 1331. г., да је код њега одрасла Јевдокија и удата за Дејана; да је Синиша одрастао код очуха; да га је за то (Јована Оливерића) Душан брзо »ванџирао« и т. д. — Сад нам је лако. Кад знамо шта бива с краљицом Маријом после смрти њенога мужа, ми видимо, у исто време, шта бива с петогодишњим Синишом, где он расте, где се васпитава. Дакле, по овоме, мора се држати, да је Синиша од своје иете године иа бо двадесете живео и васиитавао се у Србији, на двору свога очуха (Оливера), у крилу своје матере и т. д. Усвојио је дакле у свему мишљење, које је г. Срећковић о Марији и њеној деци изнео у расправи својој: Царица Марија, аодружије десаота Јована ОливериК а» (Гласник Српског Ученог Друштва, књ. 1јУП.) Да би сад читаоци могли сазнати како је та расправа написана, и да би се могли уцознати е једном новом врстом логике, коју је писац њен, том приликом, рад био да унесе у српску историјску литературу — нека ми је допуштено да наведем из ње неколико цитата. Прво. Име Јован Оливер, које се налази у нашим старим споменицима, г. Срећковић тумачи овако: ...»Ова два имена показују, да се разумевају два човека, на име А) Јован и Б) Оливер, по том је и Јован био Оливерић. 1 ' Откуда су то баш два имена?« Зашто се ту имају разумети баш два човека? По чему је то Јован био ОливериКЛ То г. Срећковић није ни покушао да докаже. Друго. У једној повељи, коју је краљ Милутин дао манастиру Грачаници 1314-те године, находи се између осталога и име Оливер. Име и ништа више.

Г. Срећковић је навео из те повеље реченицу, у којој се налази поменуто име, и онда је из ње извео овакав закључак: »...Ова реченица показује, да је онда (1314. г.) био човек Оливер, у годинама, знатан и познат. Њему је морало бити најмање 40 година. Да је овај Милутинов Оливер био доцнији Оливер... њему би било у времену доласка Кантакузенова — -66 годин а, а то је сасвим иротивно опису оне личности коју Кантакузен описује. И тако је друго лице Јован ОливериК, а друго само Оливер т. ј. Јован је син старога Оливера Милутинове повеље...« Откуда је тај „Оливер Милутинове повеље" био баш у годинама и по чему је то њему морало бити баш — ни више ни мање — него 40 година? Откуда је даље Оливеру, у време доласкаКантакузенова, морало бити баш равних 66 година!! По чему то Оливер, у време доласка Кантакузенова, није могао бити у годинама и по чему би то било „сасвим противно опису оне личности коју Кантакузен описује« — кад се зна, да је Оливер тада имао — кКер на удају ? ?! И, најпосле, откуда је „друго лице Јован Оливер а друго само Оливер?!" Ни то г. Срећковић није ни покушао да докаже. А то су му биле две главне гтоставке. После је само у „Заткама Императорске Академије« у Петрограду, наишао на један котур и према натпису, који се на том котуру налазио —-, пронашас да је онај његов »Јован син старог Оливера Милутинове повеље" био тај, за кога се ареудала друга жена Дечанскогл Марија и код когаје одрастао и васаитао се њен син Симеун!,.. То је та »расправа.« * Али, наш се писац није задовољио само резултатима. те расправе. Он је ггасао и још неке друге ствари. Тако н. пр. на стр. 49-тој, разлагао је: како се рођењем Симеуновим развио на двору српском грчкн утицај и како је постала једна јака странка Палеолога, иод аротекцијом саме сриске краљице; како је та странка радила да Симеун наследи иресто свога оца и како је Душан баш због тога, као најиречи наследник, устао на свога оцаи збацио га с ирестола«... и т. д. На стр. 50-тој опет вели, да тиме оиасност за сриски аресто од стране Синишине и његових рођака, грчких Палеолога.. није била минула и да је Душан, што је млади Синиша »коју годину више за леђа (з1с!) затурао«, све више долазио до уверења, да је он све оиаснији иротивник наследству његовога сина Уроша « и т. д.