Prosvetni glasnik

ГДАСОВИ 0 ПТКОЛАМА

547

их крупнијих и грубљих. Учитељи су то пропуштали сигурно зато, што и сами не знају боље. Да није тако, барем би се на изложбу послало нешто боље и пажљивије рађено. А кад се зна да се на изложбу шаље што је најбоље, онда можемо мислити да у тим школама има и горега рада него што је овај изложени. Како су свештеници главни просветни радници у чешким американским колонијама, то се са религиозним стоарима чешКе сретамо. И школе се махом зову по свецима из календара, н. пр. школа код св. Марије, код св. ЈосиФа, св. Јакова и т. д. *) У неким школама, и ако је више разреда, број ђака већи је него код нас. Школа код св. Марије н. пр. има једног учитеља а 6 разреда и у њима 82 ђака (у I р. 20, у II 15, у III 20, у IV 10, у V 10, у VI 7 ђака). Часови школски трају од 8 до 12 и од 1 до 3% сахата. Суботом се не учи цео дан, а разуме се и недељом и празником. Наставни иредмети су: религија, језик чешки и енглески, рачун, земљопис и историја (чешка и американска), природне науке, гимнастика, певање, музика и — позоришне игре. Расиоред часова је н. пр. овакав једног дана у поменутој школи: Пре иодне: Од 8—10 рачун (I, II, III, IV, V и VI р.) Од 10—10% земљопис (IV, V и VI р.) Од 10%—10% граматика енглеска (IV, V и VI разред.) Од 10 1 / 2 —10% Одмор. Од 10%—11% читање енгл. (I, II, III. IV, V и VI разред. Од 11%—12 цртање. После иодне. Од 1 — 1% краснопис (III, IV, V и VI р.) Од 1% 2 —2 чешки језик (грамат. и писање,) Од 2—2% чешко читање (I, II и III р.) Од 2%—2% одмор. Од 2% —3 религија. Од 3—3% чешко читање (IV, V и VI р.) Од 3% — 3% давање домаКих задатака и завршавање учења. Два пут недељно имају религију од 9—11% сахати. Ако учитељ није свештеник, онда религију

*) Разних хуманитарних друштава тамо има много, па и она имају таква имеаа: друштво св. Јакова, браћа св. ЈосиФа или И. Христа, Ариматејско друштво и т. д. Ну у овим друштвима једна ствар може и нама бити за углед. Тамо није довољно да иеко буде само члан друштва и да даје улог, него мора долазити и редовно на састанке тога друштва. Ко не дође, плаћа извесну казну у корист дружинске касе. То чини те број члаиова није само на папиру него и у раду.

предаје свештеник, парох тога места. Свештеници, дакле, не дају да религију други предаје. Уџбеници су махом илустровани и има их за све предмете. Катихизис је пун самих питања и одговора , као што се некада и код нас учило. Попови се, дакле, не муче око свог предмета. Лакше је задавати питања и тражити од деце одређене одговоре, а деца нека уче обоје. Читанке за ниже разреде имају много слика, а за старије све је мање илустрација. Последња читанка има само једну слику у почетку. Прва чешка читанка у исто време је и буквар. У њој се учи овим редом : прво је слика Индијанца и до слике слово г, г (кратко и дугачко). Затим је слика ува и слово и, ои. Тако иду редом самогласници. Шесто слово је сугласник т и онда почињу и слогови, па мало даље почињу и речи и реченице за читање. Код сваке слике је слово писано и штампано, а остало је само од штампаних слова. Други део ове читанке је пун лепих, кратких и лаких причица и песмица, такође са доста илустрација. На крају је повише лаких слика за цртање. Енглеска прва читанка има одмах сва слова по азбучном реду, прво писана (и то слова бела на црном пољу и у линијама — као на табли). а затим сва штампана слова. Даље долазе реченице, па причице и песмице за читање. Илустрација има доста. За похвалу је нарочито, што су слова у овим читанкама врло крупна (два пут већа од цицера нашег), а свака црта је довољно дебела и црна. У другим читанкама, за старије разреде, има и чланака рукописним словима штампаних, што је добро, а што наше читанке немају. Историја је такође илустрована многим сликама, а уз то имају лепе историјске мапе. За Земљоиис имају врло лепе атласе, у којима су, поред мапа, и многе лепе слике градова, разних места и појединих предела. Са илустрацијама уџбеника иде се тако далеко, да је чак и енглеска граматика илустрована. Н. пр. стоји слика, а испод ње је пуно енглеских речи. Енглески не знамо, те не разумедосмо шта се и како хтело да илуструје, али доста то да се сликама хоће да олакша деци и учење граматике. Још је интересантније што се илуструју и ироииси. Илуструју их сами ђаци. Прилепе на листу у пропису какву лепу слику (махом у бојама), па о њој пишу свој писмени задатак. Оваква