Prosvetni glasnik

546

ПРОСВБТНИ КОВЧЕЖИЋ

ђачки радови и литература за ђаке и за наставпике по сваком предмету посебице. Из литературе за младеж изложен је повећи број књига. Такође је изложена педагошка литература. где су заступљени сви чешки радници на том пољу. За сваког од ових радника изложен је његов књижевни рад с описом делања његовог у овом послу. Разуме се, да је ту Коменски заузео прво и највидније место. Од других просветних и хуманитарних установа биле су заступљене: дечја забавишта, т. зв. оутулци« или склоништа за сиротну децу после школ. часова, школе продужне, градске и сеоске, разне радничке школе за женску децу, школе за домаћице, заводи за сиротну децу, за децу напуштену, завод за идијоте, за слепе, за глувонеме, установе за неговаље и ширење дечјих игара, и т. зв. дечје насеобине, о којима се брине нарочито друштво, које сиротну, болешљиву децу о великом школском одмору шаље у здрава места. Све што је по овом било изложено показивало је поменуте просветне установе чешке тако, да посетилац не зна коме већу хвалу да ода: радовима младежи чешке, или вредним наставницима и наставницама, радницима на књижевном пољу или радницима, који многобројна наставна средства својом руком за школу израђују, или народу који обилато школу помаже у сваком погледу. Сваки чики што може, ревносно врши дужност своју, и просвета народа чешког напредује тако, да јој, мислимо, нису много одмакле и најнацредније земље. Вредноћа, заузимљивост. патриотизам и пожртвовање народа чешког огледа се и у овом, као и у свему другом. У свему томе народ тај може бити за углед многим другима. На првом месту имали бисмо ми, Срби. многом којечему да се од братског нам народа чешког научимо и на њега да се угледамо. Што много већи народи уз помоћ целе државе изводе, то народ чешки сам често постиже. Ову изложбу држава ничим помагала није, а народ ју је сам извео. После ове изложбе уредиће се етнографски чешки музеј, у који ће доћи главније ствари са ове изложбе по свима гранама, које такав музеј обухвата. Исто тако одабраће се предмети школске врсте, који ће доћи у школски музеј. На тај начин ће и за будућност остати трајни спомен овогодишње чешко-словенске етнограФСке изложбе. Д. Ј. П. ГЛАСОВИ 0 ШКОЛАМА Из адериканске основне школе. — Као што је, Европа давно већ претекла своју матер Азију, ту колевку људства, тако данас Америка хита да

претекне својуматер Европу. Но у тој, по природи богатој, земљи није чудо што култура и просвета тако брзо напредују. Природа јој је дала многа блага, Европа јој је послала многе умне и предузимљиве снаге. Погодбе су биле ту и успех нас често задиви. По књигама и листовима разним читамо често о многим гиганским напретцима у Америци. И кад одбијемо оно, што но који пут из Америке дође по која неистина (што је 1зећ добила име „американска »лаж«), опет имамо често да се чудимо напретку или некој оригиналности у тој земљи Тако је у свему, па и у школству американском. Ми овде износимо неке интересантније ствари из американских основних школа, које ће, надамо се, занимати читаоце. Ту ће бити нечега, што је друкче него код нас, а у том ће наши просветни радници наћи или коју поуку за себе, или ће их то изазвати да размишљају о појединим школским питањима. Овај материјал о американским основним школама прибрали смо на чешкој етнограФској изложби, која је била овога лета у Ирагу. На овој изложби поред оног што јч изложено из Чешке, Моравске, Шлеске и Словачке, изложили су своје производе и Чеси који су насељени у туђини. Од ових Чеха из туђине, највише су заступљени Чеси из Америке, јер их тамо има највише насељених. Они на изложби имају три своја павиљона. У једном од ових заступљене су школе американских Чеха. Школе те сигурно имају уопште тип американских осн. школа, а изложени предмети заслужују свачије пажње. Поред многих изложених предмета, школа једне чешке насеобине у Америци изложила је књигу једну, у којој је описано уређење и рад у тамошњим школама. Та књига нам је помогла да сазнамо многе појединости од овог што износимо овде. Деца од 6 година полазе у поменуте американске школе. За школовање плаћа се по 50 сантима на месец. Сиротнија деца ослобођена су ове школарине, т. ј. за њих школарина пада на терет дотичне општине. Основне школе имају 6 разреда. Учење се почиње на чешком језику , али се одмах затим почиње учити и енглески. Учитељи, у школама ових чешких колонија, махом су овештена лица, но има и других, нарочитих учитеља. По свему судећи рекли бисмо, да ови учитељи немају довољно спреме за овај посао. Н. пр. у многим ђачким писменим радовима видесмо доста правописних и граматичких погрешака. Има