Prosvetni glasnik

688

ЛЕТОПИС

разреду само један месец дана, и из тих предавања дате су белешке ђацима; у VIII разреду није било наставника за тај предмет. То смо увпдели из сведочанстава једног приправника, који је из те гимназнје дошао у Зајечар да полаже нснит зрелости. Замислите, сада, да те једномесечне белешке тога приправника и љеговпх школских другова, представљају у сведочанству о испиту зрелости њихову спрему из ФилозоФСке пропедевтике ?! Каква иронија! ПодобНих случајева ааћи ћемо у свакој гимназији! Да, да, али ми хоћемо, па чак и волимо, сами себе да варамо; мп волимо да замишљамо, опет све по правплима, неку спрему и у оних прпправника који је у истиии немају! Ка овнм и оваким Фактпма додајте још и то: да ђаке оцењују „благо" на овим испптима, а у овој гимназијп и сувише благо; онда није чудо што нам из средњих школа долазе ђаци са сразмерно мањом спремом од оне минималне спреме коју би требали из њих да изнесу. Кад је већ реч о испиту зрелости, слободан сам да учиним господину Министру, с моје стране, само још неколико напомена. 1-о. Према напред изложеном, права корист приправника а и вшпа настава захтевају што скорпју измену Правила о полагању испита зрелости, у смислу мпого строжег испитивања и тражења веће суме знања. — Увести испит зрелости из природне историје. 2-го. Успех из страних (живих) језика, ове године, у опште је добар; али, то је знање, бар у иеких приправника, далеко од онога знања којим би требало да располаже сваки од њих, те да би се могао, доцније, служити литературом на том страном језику. А ко пропустн да научи у гимназији један страни језик, у већине случајева, пропустиће да то надокнади на Великој Школи. И заиста, и нвје редак случај, да се неко јави и на проФесорски испит, па га на жалост и положи, и ако не зна ниједан страни језик! — Да се томе злу стане једном на пут, треба изменнти правпла и у иста унети: да сваки прииравник мора, без иомоЛи речника, знати да преводи са страног језика на српски и обратно; поред тога, на усмепом испиту уз превођење водити омањи разговор на том страном језику; укратко, уверити се да лп прпправник „уме да нисли" на том страном језику. На проФесорским испитима треба још строже испитивати, јер се, без знања бар једног страног језика, врло тетко ради на науци. У Француској се, у последње време, веома много полаже на знање страних језика; а шта остаје нама, пукој сиротињи у литератури ?!

На ово би се могла учинитн умесна прпмедба: немамо спремних наставника за живе стране језике, па шта ћемо? — Ми ћемо показати, доцније, најкраћи и најбољн пут, којим ћемо доћи до спремних наставника за немачки и Француски језик, који се у школама уче. В-е. Како је, због великог броја часова, у већине случајева, подела предмета таква да историју општу иредаје један наставнпк, исторпју Срба други, а земљопис предаје трећп паставник, то би, ио моме мишљењу , требало да сваки од ових наставника пише питања из свога Предмета за исппт зрелостп и да свакнлично писпптује. У противном случају, како се сада обично ради, може се десити да нпр. наставник историје опште напише општија питања из историје Срба п земљониса и да се, што је још горе, задовољи и са површним одговорима приправника; док би онп, може бити, поред таквих одговора, пали код наставника историје Срба и земљоииса. Овака иста напомена вреди и за групу: српски језпк, старословенски језик и књижевност; па и за групу математичких наука. — Тек када би се усвојио овај наш предлог, могла би се пмати права оцена приправничких знања на испиту зрелости из ових трију група предмета. 4-о. Добро би бпло, када бп испитии одборп слали Министарству оцењене писмене радове приправника, и када би ово одредило једну повећу комисију, која би имала да прегледа те оцене. У случају ма каквих неправплности, господин Мннистар могао би казнити одговорнога наставника. Са овим стоји у вези и ово нитање: како бп било да. Министарство просвете, сваке године, шаље гимназијама и реалкама бар сва питања за тшсмени испит зрелости, ако не и за усмени испит ? И ако су нам иознате све тешкоће, које се боре противу усвајања овога предлога, ипак, усвојивши га, могао би се остварити без штете по наставу и испит. —■ Када би се ово гледиште усвојило, онда бисмо, чини нам се, били за један корак ближе ка оној тежњи: да се сви приправници, при једнаким дужностима, једном истом мером оцењују. 5-о. Још једна напомена, која можда иније нова, а о којој би требало размислити: како би било да се образује довољан број испитних одбора овде у Београду, или у Београду, Нишу и Крагујевцу, пред којима би приправници из целе земље полагали пспит зрелости, — рачунећи 30 — 40 приправника на сваки одбор? Сваком од тих испитних одбора, требало би додати по два проФесора Велике Школе: једног природњака-математичара и једног историка-филолога. На тај начин, усвојивши напред изложене предлоге, испит зрелости, и по строгости