Prosvetni glasnik

ШКОЛСКИ ЛЕТОПИС

Писање Џџбеника оставити слободној конкуренцији. — Ма каква иравила, по којима би се спречавадо сдободно писање уџбеника, неумесна су'п штетна по просвету, — па ма она потицала и од Главног Иросветног Савета. Главни Нросветнп Савет има права, а и треба, да подстиче спремна лица на рад, поднесене му радове да подвргава оценама и критикама; али, да он прописује правила по којима неко сме а неко не сме писати за школу, тако што може се видети само у нас, у којих је иисменост, процентално, тако мала! Правила за писаве уџбеника 1 ), којајеГлавни Иросветни Савет препоручио а господин Министар усвојио, покааала су, одмах, у пракси више мана. Тако, Главни Просветни Савет зна за потребу једног уџбеника; један наставник пз упутрашњости, истина не по прописаним правилима, подноси госиодииу Минпстру баш тај уџбеник преведен, и господин Минпстар упућује Савету на оцену. Главни Просветни Савет решава, чујте, да не може улазити" у оцену тога питања, пошто је уџбеник подпесен противпо прописаним правилима! После две-три седнице тај исти Главни Просветни Савет, у једној седници, доноси једно решење о једном уџбенику, па одмах у „пдућоЈ" седници о том истом уџбеиику, доноси са свим друго решење! — Е не реците сад: „да се тако што може впдетн само у нашем Главном Просветном Савету!" Ако ова правила, донесена са две трећпне гласова, и даље остану у важности, ми не кријемо нашу зебњу: да ли ће Главни Просветни Савет увек изабрати, за иревођење и писање уџбенпка, најспремнија лица за тај посао, или их се он (Главни ПроС ]5етнн Савет) неће „сетитп." Нису у Београду сва спремна лица за тај посао, хша их и у унутрашњости. 10. Награде за списе давате су произвољно, повишаване су нроизвољио, — како према коме! Далеко би ме одвело да износим иодатке о тим наг градама за ибследњих шест година, — а све их имам. Има их доста и комичнпх! За њих би требао Главни Просветни Савет што ире да пропише правила. Спгурнп смо, да се по тим правилима не би плаћало: за прештампавање једне књиге, дакле једном већ награђене, по 1200 и вшпе динара, за иревођење једног уџбеника 1800 и више динара, а за писање једног уџбеника за основну школу по 3000 динара! —Јел'те, да је, у Србпји, веома лукрати- ! ван посао писање уџбеника, нарочито уџбенпка за основну школу? Другом прилпком више о овоме нитању; тада ћемо нзнети: како је оно уређено у Француској, Немачкој, Грчкој, Швајцарској п други.м земљама. ') Просветни Гласник, април 1895.

651

11. Мењање уџбениКа врло је штетно, кад је школски рад већ у велико отпочет; јер, поред тога што ремети правилаи школски рад, задаје још сиротињи трошак који не може да иоднесе. 12. Отварање занатлијских и других школа врло је потребна и по земљу корисна ствар. Какву од те врсте школа треба отворити у Зајечару? Одговор на то питање дало би позваније од нас министарство народне привреде. Да лн треба затворптн, или свестп на нпжу, коју од ових гимназија? — На то иитање мислимо биће правилан овај одговор: број ђака а п потребе изазвали су отварање ових гимналија; установпте занатлијске школе и заведите у гимназије много строжије испите, па ће се указати „потреба" да се која од гимназија затвори или сведе на нижу! б. Наставници. 1. Природно-математички п историјско -Филолошки одсек, већим делом, лич>ерују наставнпкеза све наше средње школе. По неког наставпика. даје технички одсек. Повећи број наставника долази нам са поједнних Факултета неких странпх унпверзптета. Што пре треба иоделити ириродо-математички одсек барнадва: ириродњачки и математички; ако не, као у Француској, натри одсека: математичкп, физички и ириродњачки. Тако исто учинити ноделу п у историјско - филолошком одсеку. Ови одсеци, једпом подељени, даваће нам спремнпје наставипке; управо, даваће нам наставнике са спецпјалном спремом из поједпних груна наука, па н нз поједпнпх наука, — што ће бити од велике користп по средњошколску наставу. 2. Оне кандидате за наставнике, који су слушали или, још боље, свршили који Факултет на страни, ако су претходно свршпли пкоји Факултет наше Велике Школе, иримпти са раширеним рукама. Али, на оне, који су свршили какву нижу школу, па долазе са страних унпверзитета, обратитп нарочиту пажњу : да ли су свршилп (разумимо добро, да ли су свршилн, а не да ли су слушали) такав Факултет или вишу стручну школу ио тамошњим прописима (§ 7, Закон о гимназијама). НашГлавни Просветнп Савет, противно закону, признавао ј.е квалификацију за наставнпке средњпх ' школа понекима који су само слушали какав Факултет на страни! Слушати п свршпТи један Факултет није једно исто. 11 код нас, опет по закону, може слушати предавања на Факултетима сваки са улице, али да полаже исиите, дакле да може да сврши Факултет, само онај, којп је већ донео претходну прописну спрему. 11а тако је непгго и па страпнм 84*