Prosvetni glasnik

658

тенат на, пачин приређивања тих дутрија. Све ј лутрије те врсте требало. бп укинутп и забранити их најстроже; јер школа бар не би требада да ј иавикава ђаке на коцкање (вграње на сре1)у). Па и класну лутрију боље би бидо укинутп, јер, поред остадих мана, опа навикава људепа „хдеб без мотике." — „Наставничке корпорације, прпметиће ми се, приређиваде су дутрије у корист племенитих деда." Те дутрије много впше штете у наставном погдеду, но што доприпосе користи, Осем поменуте рђаве стране коцкања, око приређивања тих „пдемепптих" дутрија дангубе једаи идп два иаставника, а често и цеда наставничка кодегија. Л.епше бп бидо наТш пачина и прпводети свакога ученика п свакога пријатеља пдемепптих дела на жртве, прилажући: ко десетпарац, ко грош, а ко динар, те да сви остварују, према могућству, оно што се коцкањем желело постићи. Најзад, овим преддогом желим да ослободим неприлика оне веселе родитеље, који имају деце у школи; јер она, дошавгап једног дана из шкоде, изађу с речима: „Отап, ево 25, 30 пли 50 срећака, послао г. учптељ да их продаш"! Можете мпслити на каквој су муци јадни оцевп! Учпните томе крај, господпне Мпниетре, молим Вас! II ако не симиатишем нашим учитељима у оној мери, у ко.јој симпатишем племенитом учитељском позиву, ппак ћу им саветовати: да се окану лутријања, „пошто су њихове срећке јединствене, на којима се не може ништа изгубити — јер свака добива ствар од вредности веће од динара" (а срећкп цена динар), и да учине расиродају ствари поклоњених им за одређени циљ. 11. У свакој вароши има доста „мангупчића," који долазе у школску авдију, па и у школу; мешају се са ђацпма, наводећи ове на свакојаке квареже. Чувајте ђаке од њих п саветујте их да се са њима не састају , јер су ти „мангупчићи" за ђаке, и у опште за добру децу, нека врста дифтерије! 12. Има ђака који, чим падну на испиту пз једног пли два предмета, пли и не полажу испит, одустају од испита и спремају се целог Ферија, па полажу у почетку школске године, у истој или у другој којој школи, и обично подоже! Обратити прво пазкњу на „лекарско уверење", да ли јеисто издао школски декар или који други; најбоље би било вероватп оним ђацима да су били болесни, који јаве, на дан исиита, како би се школска власт могда у сумњивим сдучајевима уверити. И испити за те спекудант-ђаке требало би да су врло строги. Често родитељн „силом" проћушкају децу до

највиших разреда; сваки хоће и желп да његов спн буде господин, заборављајући нанародну изреку: „силом бабу на кбња не можеш"! 13. 0 благодејању. Државно благодејање било је, до сада, у књигама државпога издања пли у новцу, илп и у овим књпгама и у новцу. Многп су мишљења да државно благодејање сваке врсте треба укинути. Неки су, опет, мишљења да благодејање у новцу треба укинути, а књиге давати; други, пак, књиге не давати, а помагати новцем. Има и таквих мишљења да би требало одредпти: на кодико ђака може доћи један бдагодејанац, па ма колики целокупан број ђака био! Неки опет мисле да сиротни ђаци падпу на терет школској општини, или оној општини, срезу или округу, из кога је који спротни ђак. — За свако од ових мишљења могдо би се навести доста, не безразложних, за и иротив. Противници бдагодејања, обично, веле: „доста је што држава не наплаћује школарину." Моје је мишљење да државна благодејања у књигама и у новпу треба да остану, п то нод овим условима: 1-во. Све потребне књиге државног издања држава даје бесалатно свима сиротним ђацима који су у свему: одлични, врдо добри иди добри, и у свима разредпма гимназије. Све те књиге морају бити раздате ђацпма до краја септембра; а не, као до сада, у иодовпни или често и при крају године! 2-го. Благодејање у новцу даје држава тек од четвртог разреда гимназпје па на више, и то само одличним у свему и врло добрим у свему, а сиротним ђацима. Стално за све гимназије одредп се нпр., 16 динара за IV разред, 20 за V разред, 24 за VI, 28 за VII и 32 динара за VIII разред. То су цела благодеја-ња и на њих имају права сиротни ђаци одлични у свем.у п докле су оддични у свему. Сиротни ђаци са више оддичних од врло добрих одена нмају 3 / 4 целога бдагодејања; они пак који пмају више врло добрих од одлпчних или све врло добре оцене имају У 2 целога благодејања. — На тај начин отворен је, слично у Француској и Швајцарској, конкурс за бољим учењем. „Па то ће изнети много!" повикаће многи. Истина ми тражимо да држава даје сваком, којп заслужује, онолико колико је неопходно потребно, — па колико изнесе! Ми смо одсудно противни досадашњем начину: одреди се циФра у буџету, па се даје колико дође расподелом. Било је година да је најбољи ђак имао благодејање три динара, па и два динара месечно! — Шта ће са тим преЈда купи^и набавц!