Prosvetni glasnik

0 ЗЕМЉОТРЕСИМА 673

0 ЗЕМЉОТРЕСИМА од Ј^арла Фу^са ПРОФЕСОРА ХАЈДЕЛБЕРШКОГ УНИВЕРСИТЕТА Земљотрес отиоче 13. августа 1868. год. Око 5 сахата осетио се први јачи потрес у брдовитом пределу иза Арике, па одавде зракасто се распростре према северу до Каљау-а (на даљиии 250 миља) и према југу до Кобијије (280 миља). Три су по-

треса сдедовала за оним првим и сваки је скопчан са прпливом. У Ислеју и Икику бпо је талас 40 стопа висок. Пошто се први потрес у оба ова места, међу којима је на средини Арика, прилично у исто време осети, то је овај приморски предео био централна област потреса. Талас, који се је раширио одавде преко Великог Океана, имао је у разниМ правцима разне брзине простирава. Ресултати се могу видети из следеће таблице:

II У Т ТАДАСА

• ДАЉИНА У МОРСКИМ МИЉАМА

ТРАЈАЊЕ НРОСТИРАЊА ВРЗИНА ТАЛАСА НА САХАТ У МОРСКИМ МИЉАМА

од Арике до Валдивије

1420

5ћ 0 т

284

„ „ „ Њу-Кастла

7380

16 2'

319

„ „ » Чатам-острва

5520

15 19

360

„ „ острва Опара под 144° 17' зап. дуж. и 27° 40' јужне ширине

4057

! 11 11

362

од Арике до Хонолуле (Сендвичка острва)

5580

12 37

442

Различита брзина у појединим правцима објашњује се различитим дубинама морским, које олакшавају или спречавају кретаље, пошто• се свекретање расподељује по воденој маси, јер се ово кретан>е не распростире но површини као кад је бура. Велики талас ирилива, којп постаје привлачном снагом месечевом, сасвим се слпчно креће, као год и таласи, који су постали услед земљотреса и потпунце се слаже са таласом прилива између горе именованих места. Тако п. пр. таласу прилива од Арике до Самоа острва потребио је 16 сахата, а земљотресном таласу 16 сахата и 2 минута, приливу од Арике до Сендвичких острва 13 сах., а земљотресном таласу 12 сах. и 37 мин. Сагласне ресултате с тим пружа нам и земљотрес, који се је десио 23. дец. 1854. г. у Симоди у Јапану. Један јак талас прешао је за 12'/ г часова до КалиФорнијског прпморја, којеје удаљено за 4810 морских миља и према томе прешао јесваког сахата по 360 миља. Велики земљотресни таласи јесу појави, који иадају у очи тако, да се је често пробало да се објасне. Кажу да, при јаким земљотресима, постају у дну морс.ком удубљења, која тиме, што вода у њих тежи, проузрокују одлив воде од приморја, јер се поремети равнотежа у води, кад се дно улегне. Пробали су да узму у помоћ ради компликованога објашњења и земни магнетизам и сличне силе, па ипак изгледа да је узрок врло прост и чисто мехаиичан. Океан треба сматрати као какво буре, које је напуњено водом и чији дуварови представљају приморја континената. Као што сваки јак потрес производи у суду водом напуњеном врло живо кретање, ШРОСВЕТНК ГДАСНИЕ 1896. г.

тако исто и сваки Јаки потрес производи то исто у приморју океана. Шта више, дејство се потреса често у суду и не осећа, и једва се примећује дрктање на дуваровима а међу тим се вода живо креће. Потреси приморја производе често исто тако у мору знатне покрете, и ако се земља видљиво не креће. Дејства земљотреса. Узима се, да су дејства слабих потреса земље тако незнатна, п да тако псто могу бити опасна дејства јаких земљотреса, поглавито ако на једаред наступе. Тада су човеку много опаснији но највећи изливи вулкански. — Земљотреса, који су се десилп у Лисабону, Риобамби, Каракасу, Перуанској (1868 г.) и т. д., увек ћемо се јако сећати, докле год историје постоји. Снага рз г шења при земљотресима дејствује у исто време на све предмете, који нису на површини земљиној утврђенп и који имајумању еластичпост, да би одолелп земљотресима. Зидови пуцају и руше се, здања се од чести из темеља поруше тако, да нам рушевпне изгледају као каква страшна пустош. Довољно је неколико тренутака па да постану најстрашније пустоши. У Порт-Ројалу, при земљотресу 7 јуна 1692. г., на Јамајци се земља тако љуљала, да сеје могло и очима приметити; све је иорушено, многи су људи изгинули и тамо амо разбацани,, док су други иу вис бачени. Догодило се да су неки, који су се у сред града находилп, преко порушених кућа бачени у прпстаниште и могли су се спасти само 87