Prosvetni glasnik

072 наука и

бити послано у какву признату индустријалну школу, исто тако дете истих година, које се, без крова и огњишта, потуца и у друштву злочинаца нађе, или дете исиод 12 година, које је учинило какав злочин. Дете преко 12 година, које је заиста учинило какав злочин, може се послати у какав завод за поправљање. У дневним индустријалним школамадеца се задржавају само преко дана, добивајући ту храну и наставу. Она станују код родитеља. Али у Тгиап1;-школама, које су једна модификација обичне радничке школе, деца се држе неко време под најстрожом дисциплином. Ако се деси да се поправе, она се опет шаљу у обичну основну школу. За непослушност, поновљени изостанак од предавања и т. д. деца се казне премештањем у какву признату радничку школу. У овим школама деца добивају, највише до 16. године, одело, храну и наставу, а у већини случајева уче их и простим занатима. У Бнглеској и Уелсу има 141 индустријална школа, 19 дневних индустријалних и 10 Тгиапк-школа. Оне све стоје под непосредним надзором министра унутрашњих послова, а издржавају их општине. Од целокупног трошка од 386500 Фун. стерл. долази на државу 201300, и родител^е и туторе 21000 Фун. Год. 1890. иримљено је у ове заводе 8359 депе. Ну много већи број деце прима се сваке године у многе друге заводе (ћогаез, ге1идез!, које подижу и потпомажу религиозна друштва и приватни људи. У заводе за поправљање, као што их је год. 1788. у КеЉШ-у подигло први пут РћПап1 ;гор1С 8ос1е1;у (филантропско друштво), и које према закону од 1866. г. морају, у случају потребе, и општине подићи, примају се само млади злочинци, који имају 12 до 16 година, и који су били кажњени најмање десетодневним затвором, а осем тога осуђени од судије на интернирање у какав завод за поправљање на две до пет година. Заједно с три морнарска завода за поправљање у Енглеској има 46 таквих завода, у којима, урачунавши још и 10 завода у Шкотској, живе 5031 мушких; а 823 женских младих злочинаца, и који отају годишње 120000 Фун. стерл., на што сама држава даје 79000 Фун.

настава

Али ми смо дошли овде већ на пространо поље, на коме приватна добротворност и непрекидно жртвовање времена и снага врше много већа дела за олакшање невине и криве беде и невоље, но држава и општина. Као што је, због саме природе ових ириватних завода, појмљиво, они немају никакав одређени каракгер, већ обухватају све, почевши од сиротињског дома иа до завода за поправљање. Вредно је, можда, споменути нарочито друштво просјачкихшкола (Кадде!; 8сћоо1з), премаугледу на завод Јована Фалка, где годишње нађу крова, поуке и нрилике за рад преко 50 хиљада деце. Најпосле, вредно је споменутијош и недељну школу, која је у Енглеској и енглескпм колонијама јако распрострта и има свој на : рочиги значај. Пошто је њезин једини циљ буђење живога религиозног познања, то су недељне школе (8ипс1ау 8сћоо1в) строго вероисповеднеи свуда ствар црквених општина. Управа је у рукама дотичног свештеника или једног одбора, који се бира из парохије. Зборно место је обично црква или соба у основној школи, или нарочито за то одређени локали, који су често подигнути уза саму богомољу. Време наставе, која обухвата само учење морала и библијских места, као и тумачење Св. Писма и дотичног катихизиса, траје од 9—и од 2 или 3—4 сах. Деца су, обично, дужна да присуствују служби божјој, која за тим настаје. Похађање ове школе је беонлатно, а исто тако и рад учитеља, који се регрутују из свију сталежа и занимања у општини или вароши. И ако је можда настава, због овако нешколованог наставничког особља, врло оскудна, то ипак замењују ове недељне школе религијску наставу, које нема у основној школи. Оне су се с тога, и то управо од полета основне наставе и успеха неконФесионалних Воагс! бсћооЦ као неки средњи чланови и^међу цркве и школе, јако намножиле и добиле већи значај. 5. јула 1894. год. Београд. Превео Жив. М. Нротић.