Prosvetni glasnik

87*

0 ЗЕМЉОТРЕСИМА

675

толикој мери, да је у околним пољима за дуго био сиречен саобраћај, а водаје прскала преко највећег дрвећа. Особито је бпла богата таквим водоскоцпма долица Мисисипе за време земљотреса од 1811. год. На малом простору могло се видети стотинама таквих водоскока, који су избацивали воду у висину 60 — 80 стопа. Међу новијим земљотресима тиме су се одликовали земљотреси у СанФрансиску у КалиФорнији. 6. и 8. октобра 1865. год. образовао се пхта више дугачак ред водоскока по обали реке, носле 21. октобра 1868. год. постали су такви млазеви у самом граду, баш између кућа. Где изливи воде и муља на тај начин пробију растресите слојеве у јаким млазевима, као што се то догодило у дилувијалним слојевима код Новог Мадрида па Мисисипи или 1838. год. у влашким равницама, ту развпју у земљп округле отворе, који су идући доле све тешњи и ти се отвори називају „ земљани левци " и подуже се време виђају час суви час водом напуњени. Најзаатније пак од свију саземљотресом скопчаних последпца, јесу промене у нивоу, које претрпи површина земљина. Мислп се да има случаја, када су се на једаред уздигле услед земљотреса поједине мање ограничене области или и већи предели, па по свршетку земљотреса остану у овом положају. Оваква су посматрања најпре вршена у нриморју, јер се непроменљиво стање морске површине узима за полазну тачку промена које наступе. На стрмим местима морске обале у Чилу примећују се често на разним висинама над морем по стенама повише хоризонатних кривих линија, које су поређане једна изнад друге. Ове се линије могу узети као линије до.којих јенегда вода допирала, које су услед тога и постале, пошто су морски таласи бпли о голе стене те ту оставили траг. За такве линије но стенама у приморју мора се нризнати да су биле у додиру с морем. Пошто их пије могао дохватити највећи талас, нити се је пак морска површина спустила, јер би иначе морала слична појава наступпти не само овде, већ и на свима обалама, које граниче океан, то мора бити да се ,је овај иредео уздигао пад морем на висину на којо.ј се сада налази. На свој западној обали Јужне Америке од 45° 35' јуж. шприне до 12°. јуж. ширине налазе се на терасастим грвЈбеппма (ртовима) лежишта морског песка и љуштура од шкољака, које још п сада у мору живе. Код Коквимба налазе се на виспни од 200—250 стопа многобројнп остаци Рес1еп-а ригригаШз-а, Уепиз-а ораса-е н ТиггИеПа ст§и1а!а. Код Конепсиона достижу трагови морског дејства на висину од 625 стопа, код Валпарајза до 1300 стопа. И ова лежишта морала су првобитно бити избачена на морску обалу, па пошто их није могла домашити ни највсћа нлима, то су она могла достићи садашви свој положај само уздизањем земље. Ово се уздизање често приписује земљотресу. Кажу, да земљотреси наједанпут уздижу велпке масе земље од много квадратних миља за више стопа до њиховог садашњег ниво-а. Оваково је издизање, при земљотресу год 1822., изнело 3 стопе у приморју од 1200 миља дужине.

Према садашњем стању нашег познавања не смемо нрпзнати да је издизање у прошлости последица земљотреса. Ван сваке је сумње, да се дешавају издизања на многобројнпм местима на земљи у већем или мањем обиму. Овде само не можемо погађати .за колико се несумњиво земља лагано уздигла, јер се ово уздизање може састојати у ностепеном нарастању земље, те то мења ниво земљин и то се може познати по морскпм талозима, па висовима илн по приморским лпнијама и код оног нриморја, које су врло ретко или никада задешавали земљотреси; у опште су позната издизања, која се дешаваЈу на једаред и која постају у време каквог потреса на један мах, али и ово није засновано на искуству. Од кад је заиста научно посматран земљотрес и од кад су његовп појави и последпце пстраживани, међу многим хиљадама земљотреса није се пи један једини случај издизања десио. Она посматрана издизања воде порекло из доба, када је било занимање са земљотресима више предмет забаве но науке. Тиме смо обавезани да не узмемо да је то издизање постало услед земљотреса све дотле, докле се таква издизања заиста научно не посматрају. Сем тога још је мало од значаја посматрана околност према пређе датим посматрањима. Кад би земљотреси нроизвели напрасно издизање каквог приморја, то би се тиме ирепречило отицање воде са суве земље (конна); воде би се морале зауставити, и мењајући свој ток опет би продрле ма где. Таква појава "није ни при једном од иоменутих издизања споменута. До душе могло би се увек претпоставити, да се издизање простире у каквом приморју и са стране копна над целом речном мрежом. Тада није снречен ток водама. У овом се случају ипак мора појавити дејство издизања на ушћу река и потока, које би врло јако падало у очи. Тада би се корито ушћа издигло над морску површипу и вода би морала да пада с впсине. Онде, где се речне долине завршују кршним приморјем, дакле управо онде, где се могу видети трагови прилива и линије по морскнм обалама, морала би се вода сурвавати с ушћа, ако би се нагло уздигло прпморје, и морала би себи корито просећи у стени сасвим лагано па да достигне морску површину, тако лагано, да би се задуго, после издизања прпморја, вода сурвавала. Искуство не зна да се је такав случај још игде десио. Сасвнм је пак друкчије код нромена нивоа, које се оснивају на напрасном угибању услед земљотреса. Случајеве таквих напрасних угибања површине земљине, незнатних обима и великих простирања лако је посматрати како у приморју тако и на копну, и познатп су у великом броју. Угпбања земље падају у очи у унутрашњости земљиној нагомилавањем воде, образовањем језера и т. д. У приморју вода прелије обалу, која је покрпвена биљем и другим предметима, као н. пр. кућама, и за дуго се могу на дну морском распознати биљке и кућни темељи. Још се у старим јапанским приповеткама прича, да су, постанком вулкана Фузи-но-јама на острву