Prosvetni glasnik

676

НАУКА II НАСТАВА

Нипону, год. 285. пр. Хр., јаки земљотреси земљу опустошили и да се је услед тога у провиндији Ооми велика површина земље тако улегла, да је ту постало језеро Митсуми, које је 8 миља дугачко н 2 миље широко. За време страшног земљотреса. који је 28. окт. 1746. год. произвео по свој Перуанској пустоши, када је и варош Љгаа порушена, потонуо је у близини Каљауа једап део приморја, услед чега је нов затон постао. Истп је појав скопчан био и са бенгалским земљотресом год. 1762. Код Катагонга утону један предео у приморју, који, веле, да је имао 60 енглеских квадр. миља. Брежуљци су сасвим ишчезли, и од виших брегова впђаху се изнад воде само врхови. Велики земљотрес, који је владао у Мисисипи од 1811 — 1812 год., допринео је поновним угибањем земље, да су поједина угибааа била тако знатна, да су се образовала језера, која су имала у пречнику око 20 енглеских миља. Сва околина вароши Новог Мадрида, па и та сама варош знатно је потонула. Трагови угибања могли су се посматрати у дуж. 80, а у шир. 30 миља, и више година било је дрвеће у води. На источним обалама Инда, год. 1819. догодио се је кучки земљотрес, услед кога је пропало село Синдрб. Један предео од 200 енгл. квадр. миља претворен је угибањем у језеро. Тороњ при томе није срушен, те они, који су били на њ побегли, доцније су се лађама могли спасти. У најновије доба још су била скопчана са добро нознатимземљотресиматолика угибања земље, да је готово и досадно набрајати их. Због важности предмета треба овде поменути следеће: Фебруара 1865. год. наједаред је потонуло једно од острва из групе маледивске. 29. октобра 1865. год. потону у циришко језеро код Венвила један део земље. У исто доба повећала се дубина језера од 6 на 20 стспа. У селу Рекову, код Битова у Поморавској, осети се 29. јануара 1866. год. јак земљотрес и зачу се подземна тутњава. У исто доба потону у језеро комад земље, велико два јутра, само језеро било је баш уза само село. У самом селу пак постале су у земљи многобројне пукотине. У вече око 6.. сахата 15. марта 1867. год. десио се земљотрес на језеру Мађору, који је примећен по целој обали од Магадина до Ароне. И по лађама су се осетили потреси као моротреси. Село Фериоло, које беше на путу ка Симплону, делимице потонуло је у језеро као и један део улице, која је баш тада прављена. С великим перуанским земљотресом, августа 1868. год., десила су се знатна угибања земље. Особито за време јакнх потреса, који су се десили 16. августа северно од Екуадора, потонули су велики предели понајјаче норед планине Мојанде до Св. Лоренца, те тако, гдеје била Готачи, сада је језеро. Исте године десио се је 21. октобра необично јак земљотрес у КалиФорнији. Неколико улица вароши Сан-Франциска утонуле су за неколико стопа, а у околини ова је појава још вшпе падала у очи.

У селу Пели на језеру Орти, 6. децембра 1868. год. на једаред пропало је у језеро неколико кућа на тргу, па и један део и самог трга. Један знатан земљотрес догодио се у М. Азнји I. децембра 1869. год. Варош Онлах пропала је од три потреса. Најпре се зачу подземна тутњава, па се по том појави први јак потрес, после кога су становници побегли из вароши. Они су гледали с једног оближњег брега како се при трећем потресу отворише пукотине испод вароши и варош постепено тоњаше тако, да је за неколико минута сасвим ишчезла. Међу најјаче земљотресе убраја се оиај од II. апрпла 1871. год., којим је срушена варош Батапг у Китају, када је погинуло више хиљада људи. Утањања су била тако знатна, да су брежуљци испрепуцали и мањи између њих и сасвим пропали. У Оранж-Каунти (у Сев. Америци) 4. новембра 1871. год. десила су се знатна утањања зсмље. Дрвеће и куће разбацане су тамо амо а земља је при том утањала све дубље, те јевода заузела то место. Место Орландо потпунце је пропало, и аиоткалпска језера сједиипла су се до језера Конвеја. Ваља споменути више земљотреса у 1873. год., нри којима је утањала земља. У почетку исте године отпочели су наједаред такви земљотреси у Горњој и Доњој Дори и трајалп су до Фебруара. Они су се дешавали како по равнпцама (у Баварп), тако и но бреговима. Брегови су се срушили у равннцу са свим оним, што је бпло на њима. Брег Бергалино, на коме су била села: Торњалнја и Св. Марко Урски, распукао се. — И прн многоспомињатом белунском земљотресу, којп је отпочео 29. јула 1873. год., десила су се угибања. Особито између Шизе и Инриге десила су се честа поновна угибања земље. Узроци земљотреса. Кроз сва времена земљотреси су будили пажњу уљуди, само су се земљотреси понајчешће Фатално предавали непроменљивој судбини, која нх проузрокује. Ну, могу се несавршено јовг погађати мисли, које су се занимале у старо доба о овим природним силама, пошто изгледа, да су се и оне, као и остале, ограничиле на круг сказака илп мита. Кад су процветале природне науке, особито Геологија, као узроци земљотреса појавише се толики нерешљиви проблеми; с тога су и постала различна хипотетична објашњења, која су мало по мало у саму ствар тако уткана, пошто се врло јако слажу са свима случајима, да су у опште за дуго важила. Строго научна испитивања земљотреса отпочела су тек унајновије доба, и ми смо с тога указали на тачне задатке у приликама најскорпје прошлости. Од тада добивене последице, које расветљују праву природу ових знаменитих природних појава и узрока њихових, накратко су изложене у следећем: Потресе површине чврсте масе земљине, који су изазвати непознатим природним силама под површином земљипом, -називамо земљотресима,