Prosvetni glasnik

680

је има и у самој земљи. Један извор обплат водом на брегу Сернану, у француској Јури, беше ишчезнуо за читаву годину пре но што се је овај брег срушио 1840. год., јер га је вода овога извора мало по мало подлокала и исирала.. То се догађа покаткад у приморју услед тога, што лако сувише размекшанн слојевп исклизе под морску површину. Језерска или морска вода продре у те слојеве и размекша их тако, да их терет горн>их слојева као шљам прптиском истера те се услед тога и спусте горњн елојевп. Ношто се размекшавање таквог једног слоја продужује, то се овај догађај понавља често, те с тога у таквој околпни наступају многобројни земљотреси. Вероватно је, да су земљотресп, који су се догађали од маја 186(3. до 1870. год. па језеру Гарди, проузроковани размекшавањем слојева, који су се находили под Монте Балдом. Потреси су се иојавили у Монте Балду и јужна обала језера спуштала се мало по мало тако, даје скоро до половине било под водом двориште гостпонпце „Порта Векија"' код Дезенцана, која је била на језеру. Где се не нађе такав простор, као пгго је језеро илп море, где би се могле излити расквашене масе, ту се оне прптпском истерују кроз пукотине. Шљамовите масе, које су се излиле из пукотпна за време земљотреса у Перуанској 1868., у КалпФорпији 1865. год. и при многим другим земљотреспма, овога су порекла. Ако је притпсак врло велики, то може вода, која је затворена у дубинп, или шљам у јаким млазевима избијати, као што се је догађало при многим земљотресима. Човек је склон да посматра као непроменљиве стене, које се налазе у унутр. земљиној и које су измакле од бура које прождиру стене на површинп земљиној. Ништа што ностоји није трајашно и непроменљпво. Хемијске- силе пружају се у највећу дубину; ништа им није неприступачно, и ништа се не противи у трајашности, али су по каткада замршеаи и тамни вихови путеви. Под упдивом хемијских иромена на сваки начин свакојако се проузрокују сувише напрасни поремећаји и спуштања у унутрашњости земље. Да наведемо неколико примера, који ће припомоћи да се лакше разуме. Л.ежишта каменог угља састоје се од бпљака, које су у ранијим периодама земљиним у великој множини наслагане, па, пошто су шљамом претрпане и од атмосФере сачуване, сачуванн су од потпуног труљења и уништења. Врло лаганим и пепотпуним оксидисањем биљна је супстанција примила својство каменог угља. Цроцес оксидисања није нигда сасвим престајао у угљу, већ још и сад у њему траје. Он претвара мало по мало биљну супстанцију, као и сва органска бића, у гасовите продукте, који се од чести сакупљају у пукотинама и шупљинама брегова с каменим угљем, а од чести пак полагапо се пењу кроза земљу у атмосФеру. У колико даље угљенисање доспе, у толико више нестаје биљне супстанције тако, да се свп горњи слојеви морају спустити. Догоди лн се то

ненравилно, наједанпут, тада ће постатп земљотресп. У пределпма, у којима је развпјена Формацнја каменог угља, и у којима се много тањих или дебљих слојева кам. угља један над другим налази, ту дејство ових промена биљне супстанције најјаче пада у очи. У таквим се пределима морају често очекпвати услед тога земљотреси, премда обично нису сувпше јаки, јер се спуштање слојева дешава већином лагано и правилно. Месеца маја 1869 г. догађали су се земљотреси у Шарлроу, једном од белгпјских предела кам. угља Пукотине су постале у земљи на многим местпма а местпмице се је примећавало зпатно спуштање земље. Све ове појаве догађале су се само усред предела кам. угља. У једном руднику кам. угља на белгпјско-немачкој граиици догоди се 18. авг. 1869 г. код Еолшајда, недалеко од Ахена, једно такво угибање земље, да су многе куће пспрепуцале и црква је у опасности била. Ово се понављаше на истом месту још чешће и доцнпје, а и по другим местима те области, особито код Херцогепрата п Ахена 18. септ.. 2., 15., 19., 20., 22., 25., и 31. окт. 1873 г. Још на једном месту споменут је број знатних земљотреса ранијег доба пз околине ахенске, који показују, да је и ова област кам. угља често изложена земљотресима. И у рурсквм пределпма кам. угља приметпли су се последњих година такви иокрети земље. У Есену су се иотреси једва примећивали; угибања земље, која су трајала од апр. 1867 г., ипак су произвелапукотине по кућама и улицама, поглавпто су постале многобројне мале и поједине велике пукотине у железничкој улици. Премда се ови појавп могу десити у свима областпма каменог угља, то су они ипак чешћи онде, где се вади кам. угаљ. Услед нужног приступа ваздуха ка слојевима кам. угља, убрза се процес угљенисања, као што образовање оних великих количина гаса, које се називају „ЗсМадепДе ^еМег" п које проузрокују нознате опасне експлозије, јасцо сведоче о томе. Слично догађало је се и у другим нределима, који се не састоје од слојева каменог угља. Нсва лежишта финог шљама врло су волуминозна, пошто она садржавају велику множину више или мање чврсто везане воде и органских маса које су нодложне оксидацији. Ако су они покрпвени другим млађим слојевима, то ће наступити промене мало по мало, алп без задржавања. Вода се испарава мало по мало, орган. материје ишчезавају оксидисањем, а масе, које сузаостале, иритиском се стисну и згусну. На овај начпн постају моћни слојеви кам. угља, па у колнко су старији, у толико су тањи и гушћи, и ако се слојеви, којн над њима стоје, на једанпут слегну, онда изазову земљотресе. Зато нису сасвим ретки потреси и то уираво у млађим слојевима кам. угља у понеким пределима. У старијим, гушћим и органским материјама сиромашним стенама ови се догађаји мање примећују. Напротив у њима често има свакојаких неорганских минералних једпњења која подлеже на