Prosvetni glasnik

679

вању и објашњељу, премда им је осиов узрока један исти. Узроци свију невулканских земљотреса јесу увек механичка иокретања иојединих делова чврсте масе земљине, угибања, стропоштавања слојева земљпних, промена равнотежиог положаја појединих стеновитих партиј.а и т. д. Све, што ироузрокује иромене такве врсте у архитектури земље, може услед тога ироузроковати и земљотрес. Чим се у дубини земље какав слој нагло сиусти, па ма и најмање, то се одмах то нагло покретање пренесе и на горље слојеве и тако се услед тога на површпни земљиној осећа потрес. Дејство такве једне појаве моа;е се вештачки подражавати, кад се какав камен, који ће представљати такав слој, на особити начин косо обеси тако, да сеједним крајем ослања о земљу а другим крајем обешеп о врвцп да стоји повисоко од земље. Ако се врвца брзо пресече. то ће се десити пагло угнбање услед пада камена, као год што се дешава у унутрашњости земље приликом спуштања слојева, јер камен брзо полети док не удари у земљу. Ако су се пре тога налазилп на површпни камена свакојаки предметп, било утврђени за њ или пак овлаш по њему наслагани, то ће ти истп предмети претрпети у тренутку, кад камен буде пао и о земљу ударио, свадејства, која се носматрају на иредметпма на површини земље при земљотресима. На овај начии могу се нзазвати нроизвољно најразличнији нојави земљотреса. Нагла спуштања, као ова што их наведосмо, могу се десити у унутрашњости земљиној врло често, и то услед најразличнијих узрока. Овде није могуће побројати грдну множину различитих узрока, који проузрокују нагла спуштања у унутрашњости земљиној па услед тога и земљотресе на површини јој; ми ћемо се ограничити само на неколико, који се често и у опште дешавају. Вода, која цпркулише свуда кроз унутрашњост земље, врло нам често пружа узрок за покретање појединих делова чврсте масе земљнне и за угибање појединих слојева њених. Она у своме подземном путу раствори по нешто од свију степа с којима дође у додир. Растворене материје односи собом на кад избије на површину као пзвор, то се у њему виде све растворене материје свих оиих стена, кроз које је вода прошла у своме подземном путу. То се врло јако и лако примећује за кратко време код стена као што су: гипс, кречњак, сб и т. д. Извори износе непрестано на површину земље такве материје, чија се количинадаје лако израчунати, па се пешто на површини земље таложи, а нешто се пак односи потоцима и рекама у море. Сав простор, који је првобитно ова материја заузимала у унутрашњости земљиној, испразни се и слојеви кречњака, гипса и соли истање се. Услед тога се измакне чврста иодлога горњих слојева те се ови морају да спусте због своје тежппе. Ово спуштање горњих слојева не бива тако исто мало по мало и постојано као растварање слојева испод њих, већ се горњи слојеви одржавају поједипим препрекама или иак висе на нојединим местима све дотле, док ове ирепреке не буду више у

стању да издрже терет, те тако се десп спуштање на једаред и то произведе земљотрес, који се доцније може на пстом месту поновити, ако се дуготрајним растварањем стеку сличне околности. Једно једино спуштање може да произведе више потреса за то, што се сви слојеви не спусте од једаред, већ се по неки задрже услед трења или других препрека, па се згодном нриликом на једаред спусте док не доспу до чврсте подлоге. Сони изворп око Горње Рајне произвели су на овај начпн у близини Базела поновне земљотресе. У тој се околини зна за 127 земљотреса од Х1века. — Сони извори у кантону Валису и терме код Леука често производе земљотресе у тнм деловима ронске долине. Најзнатнији земљотрес тих предела догодио се између 1855.—1856. год. у околини Виспа. Из истпх узрока могу земљотреси бити тако чести у кречњачким областима и њиховпм изданцима по Алпима. Такви су се земљотреси дешавали у Љубљани, НасенФусу, Еундлу и Белуну. Извори, који проузрокују такве земљотресе, често се не могу опазити у области земљотреса, већ се јављају подалеко од места одакле су добили растворену материју. Вода, која продире у земљу, проузрокује земљотресе и без растварања тиме, што покаткад напђе на такве слојеве, особито на слојеве од иловаче, који усисавају воду и тиме се размекшају и постапу кашасти. Горњи слојеви нритискују на ове размекшане и покретљиве масе. Ири згодној прилици склизе на њих са стране и тако теже да стпсну мекану масу и да је утисну у какав готов празан простор тако, да се морају горњи слојеви спустити. 31. јануара 1867. г. у општини Фетерској у Шабле-у покренуо се је великн део земље па се и срозао. Услед тога село Планта великом пукотином подељено је у две полутине. Многе су се куће срушиле; дрвеће и други предмети пропали су у земљу. — Један брег код Порецкоја, у губернији симбирској, 27. маја 1865. г. испрепуцао је приликомједног земљотреса и горњи му се део срозао на једаред у долину. Многе куће, које су биле на њему, порушене су. У таквим случајевима могу се чинити различита проматрања, јер земљотресима иду у прилог и трајашне кише, чија вода, која је у великој количини продрла у земљу, раствара слојеве. Појава 31. јануара 1867. год. догодила се при необично великом пљуску, а онај догађај од 27. маја 1865. год. догодио се је за време јаке буре. Становници по неруанским равштоама заиста се према томе нису преварили што се боје земљотреса особито за време тропских киша. Ако би се статистички утврдио уплив годишњих времена на јачину земљотреса у нашој умереној зони, особито у пролеће и јесен, као што се је мислило , то би се јачина земљотреса дала згодно објаснптп богаством киша ових годишњих времена. Дуготрајно влажно време и кише у овом смислу могу згодно нрипомоћи наступању земљотреса, само на оним местима, где су за то нужне погодбе. Вода за таква дејства не долази увек из атмосФере, већ