Prosvetni glasnik

НАУЕА И НАСТАВА

29

године о националном васпитању , даље Еећтапп (1868) и ћ,ошаег (1864; писац, додаје Б., оснива своју теорију на Кантовој ФилозоФији) урасправи тјђег Каћп^етаазћећ 1пт ГгетсЈзргасћНсћеп ХЈп^еггхсМе, Хамбург 1864, 3. изд. 1888, 32 стр. т 8°. У тим списима, што претходе Клочу, већ су, као што је речено, тачно Формуловани главни захтеви, који се могу поставити као задатак реФорме сваке језиковне наставе : јача употреба лектире, добивање граматичкога знања честим апстраховањем језиковних по-

јава, што их у маси пружа лектира.

Ове

је мисли Пертес (1873.) узео да претресе и да их методски и врло вешто употреби. На Клоча, после, наслаЕва се дуги низ реФормних ии^аца (чији списи и јесу предмет библиограФије Брајманове, за коју вели, да је приближно потпуна) . . Број дела од 1876. године до данас огроман је и простире се на све земље, нарочито на Немачку, где се скоро све живо заузело за реФорму језиковне наставе. Из дана у дан од поменуте године излазе списи, који теоријски расправљају

питање, и школске књиге у коЈима су примењени нови погледи на ту наставу. Редак је школски програм, а да нема и коју расправу о чем било из језиковне наставе. И листови, који су узели на себе задатак, да унапреде наставу појединих школских језика, сваким даном све се више множе, као и друштва, која су узела исти такав задатак на себе. Број чланака, што су изишли у овом или оном стручном или иедагошком или каквом другомжурналу, скоро је бескрајан : огромност те литературе најбоље доказује Факат, да многи стручњак, као што вели Брајман, Кећ-Ећ. стр. 98, једва стиже, да поједине производе прочита и да их по садржини и по мислима испита или бар да их по имену познаје.®) Неће бити без интереса, да се овде изнесе статистика те литературе, за шта имамо готову грађу у Брајмана (н. д. стр. 101 и д.) — Први бројеви значе годину; а = теоријска разлагања, б = практички огледи у француском (Брајман је те струке); остали бројеви значе респективне суме:

4 -Т

а

6

/"V свега

а

6

свега

1876

1

1

1886

27

1

28

1877

1

—

1

1887

59

5

64

1878

2

—

2

1888

59

6

65

1879

5

—

5

1889

46

5

51

1880

7

—

7

1890

52

5

57

1881

11

—

11

1891

36

2

38

1882

13

—

13

1892

51

14

65

1883

10

—

10

1893

64

7

71

1884

10

4

14

394

45

439

1885

28

7

35

88

11

99

88

11

99

додатак

11

—

—

493

56

549

Број ових дела био би куд и камо већи, да писац није начелно изоставио доста

6 ) Потпув библиограогски сиисак свих тих дела, као и практичви изведене мисли у школским књигама, овде пам није намера износити. Читаода упућујемо на богате библиограФске спискове у великом и знаменитом, каииталвом делу Нап(1ћисћ (1ег Егаећип^а- ип<1 1Јп1;етсћ181ећге Гиг ћоћеге 8сћи1еп, ћегаив^е^ећепЈ; уоп 1)г. А. Ваите181ег, Миисћеп (Веск) 1895, в. 8°. Трећа књига тога дела, прва полонина, која има поднатпис БМакИк ипс1 Ме1ћо(Ик (1ег е1пге1пеп ЕећгГасћег, садржи норед осталог ово: 1_/а1е1шзсћ уоп 1)г. Ресег ВеШоег-

знатан број списа, чланака, програма, граматика и др., т. ј.: 1ег, ОпесШбсћ уоп Вг. ЕтП ВгосЈса , Егап20818сћ уоп Бг. У\Г. Мппсћ, Еп^Нзсћ топ Вг. Р. (хХаипгпд. У Минхову и Глаупингову делу, литература о којој говоримо, класиФикована јс, као што никазују патииеи (Мипсћ, V 95—105): НШзппие1 гиг ХЈаиИећге; — Шз1'8т1ие1 1иг (1еп АпГапазип^етсћ!;; — бгатта1Јкеп, аН§ете1пе Бећг^ап^е, Уо11б1ап(Н§е 1Јп1егпсћ18л^егке; — Ш1Г8т1ие1 1иг 8ргесћићип§еп; — ^евећисћег; 8сћгШ8(.е11егаи8§аћеп: — Уокаћи1апеп, \Уог1егћисћег, 8упопутјвсће НаисЉисћег; — НШвпиМе! хиг ЗиИаик; — НШ'втЈ1-