Prosvetni glasnik

0 ВАЖ110СТИ ТЕКТ0НСК11Х СПОМЕН и облика, и слична упутотва за избор и употребу њихову. Да отара српска иародна способност за схваћање облика и за њихово извођење није угинула, посведочено је, поред ранијих прилика, и прошло-годишњом изложбом у Пожаревцу. И као целина и поједишш својим предметима, била је могла и на западу задовољити потраживања израде и укуса, те тако и тамо стећи заслужене похвале. Ну баш зато није чинила утисак Српске изложбе. Осим оних радова, који се строго н не могу бројати у занате, јер се у кући узгред израђују, сви су други радови носили облике из западне индустрије. Нису за то криви били вредни и вешти српски израдиоци. Мајсторским оком својим, и мајсторском руком својом, умели би били извести и српске облике, да су их били познавали. Зато је на науци да помогне радиности свпм средствима, да би познала, заволела и употребљавала старе Срнске облике. Задатак би школе био од почетка њена, да учениково око васпита. за гледање, схваћање и разумевање облика. Морала би отпочети упознавањем природних облика, а затим оних, које је човек извео према природним. Али школа веома слабо упућује на умно гледање. За њу потези облика и израз боја у природних тела, зато што кроз око до ума доспевају, још нису говор онако разумљив, као онај, који себи пута кроз уво налази. На значајност и израз потеза у животиње кад је у миру и покрету; на потезе у стасу биљке и на разноврсну поступност и склад у бојама, као и на одређеност и правилност кристала, учениково око слабо се упућује. Довољно је за ученика да зна уврстити ириродни иредмет у класу, и да зна казати корист коју човек од њега има, т. ј. да ли се може нојеоти или продати. Цртање, које се већ бави представљањем облика, требало би да је у школи јаче спојено са поуком, како и где ваља упоЦРОСВЕТНИ ГЛАСНИВ 1896. г.

КА ЗА ИСТОРИЈСКО НЗУЧАВАЊЕ 97 требљавати поједине облнке, н. пр. као орнаменат, да би одговорили и природи предмета на коме су, и намени његовој. У томе се врло често и грубо греши. Неумесна и неразложна употреба облика потиче из незнања, из непознавања оних правила која је утврдио здрави народни осећај и укус, према природи самог градива за извођење облика. Незнање је, као у свему, тако и у примени облика од штете. Предањем утврђени и освештани укус сиротих ћилимарака у Пироту, пати од наручилаца, који не знају кар;ве шаре ткиву приличе, те их гоне да им ћилиме грде сликама кућа, градова, топова, војника и других сличних ствари. Не мање је квару изложен здрави народни укус оних робијашица у Пожаревцу, које по неком страном обрасцу, без смисла и укуса, ткају нове ћилиме. Грешници су у том обзиру и наше дућанџије који нам улице кмте страним ћилимима, на којима су изаткани тигрови, лавови, бедујини с коњима, мачке, које величином не уступају телету, и руже, не мање од највеће главице купуса. Оваки обрасци не смеју да потисну са наших ћилима оне облике, које је кроз векове извађао чисти народни укус по свом непомућеном осећању, да они најприродније одговарају ткиву, и ради којих се управо и цене међу знаоцима и стручно образованим произвођачима тканина. Незнању, чија се штета може да распростре и на све друге, народом створене облике, ваљало би доскочити поуком. Та поука требала би да је штампаном речи а осветљена снимцима облика у уџбеницима, читанкама и другим списима, како би, тако раширена, приступна била сваком узрасту и сваком зашшању. Поука требала би да створи тврдо уверење о знаменитости, вредности и употребљивости српских тектонских споменика; требала би да донесе убеђење, да ови споменици садрже ону исту снагу за васпитање 13