Prosvetni glasnik

РЕФОРМА ЈЕЗИКОВНЕ НАСТАВЕ

111

РеФормни списи говоре, као што је речено, и о наставнику. О њему већ свака практичнапедагогија мора говорити, и с тога овде можемо бити краћи. Кад се узме све оно што се тражи од наставе овога или онога језика, онда је јасно, да наставници морају имати респективну спрему, која, као што је лако увидети, премаша далеко и далеко аматорство и тражи добро школоване људе и у тој самој струци, овој или оној филологији , и у педагогији. Узмимо наставника за енглески, енглескога Филолога: он не само треба да јепосвећен у енглески језик говорни, литерарни и дијалектички, као и у енглески Језик минулих векова, да га мора знати добро усмено и писмено употребљавати, да мора имати добро Фонетичко школовање, даље добро познавати културне, културно-историјске и друге енглеске прнлике, него ваља да је посвећен и у оншту науку о језику и германску Филологију, наравно колико то стоји у вези с његовом, као и то —- сопсШш зте диа поп — мора бити посвећен и у педагогију, без чега је стручно знање његово неупотребљиво за наставничке сврхе. У кратко, мора бити модерно и академски образован, и уз то мора бар неко време, разуме се, пошто је савладао добро све оно што се- може савладати код куће, уз учитеље и из књиге, ировести у земљи онога народа, којега је језик предмет његових научних студија. Да узмемо баш конзервативнога Минх а мишљење о иаставнику, штампано у наведеном НапсШисћ с!ег Ег/1ећип§8- ипс! 1Јп1;егг1сћ181ећге, стр. V 105: »У свима ранијим главама не ретко стављали су се на личносг наставника захтеви, који, кад се сведу и озбиљно узму, не претлостављају никако малу количину личнога савршенства. Прегледајмо још једном стављене захтеве, који просто из саме природе задатка по себи изилазе. Да наставникједног језика овај језик треба да зна, ствар је проста и таква што се по себи разуме, а овамо само то бескрајно много значи. Да се немачки наставник Францускога језика у разговору не разликује од образованих становника туђе престонице и да такав разговор може да води о науци и о уметности, о природи и о друштву, о великом и о малом, о блиском и о удаљеном, то већ лебди као сврха пред његовим очима... Да је наставлик, даље, темељним студијама

научио историјски развитак језика према гласовима, облицима и законима, према вековима и дијалектима, из извора и типова, уз то још и утканост и разгранање романских језика у опште, други је велики захтев. Знање огромне лптературе, некадашње и садашње, бар у свих њених знатних представника, био би трећи. Ог.ште, и философско — наравно и физиолошко — образовање језиковно, долази такође у ред захтева, и да не с-помињемо, да је требало да наставник (чији само Француски језик и не може бити струка за студовање) штогод стече и из других области наука. И опет, свим овим само је приближно означено оно, што се може постићи духовним радом при нормалној умној диспозицијн. Уз ово долази дакле још захтев, да Је наставник лично, телеснодуховно окретан, што ова настава неминовно тражи, велика Физичка моћ у делању, изоштреност чула, школовани органи, неуморна живост и енергија. Даље, исто тако, фино осећање и укус не смеју изостати, без чега би се достојно третирање гуђе литературе узалудно ишчекивало. Алн такође и чуло и за конкретан живот, у његовим разноврсним појавама, за неисцрпне „реалије", за туђи, богати народни живот и однос тога народа према народном животу других блиских културних народа. И, како живот жива народа непрестано бурно тече, све нове појаве рађа и оно што постоји непрестано мења, то треба наставник да и сам учествује пажљиво у том животу, да ненрестано ново учи, а старо замењује новим, да има силну снагу, те да не да да му се дух укочи и упарложи . . , (<22 ) Ето нас на обали. Наша намера, као што читалац види, није била та, да реФормујемо језиковну наставу наше средње школе, него да изнесемо реФормни покрет на другим цивилизованим странама, нарочито у Немачкој, која, као што је познато, уопште предњачи у педагогији. Из овакве слике, као што је ова што смо је снимили, ма како да је непотпуна, шта више да представља и само скицу, а 22 ) Образовање наставника ретко који реФормни писад да не додирне, али засебно о томе до сад још ншвта не знамо да је изишло. Унор. напр. Кина, Фетера, Олертаи др., а нарочито Г ј. РГегзскпег, Вешегкип^еп гит 1'гапг. 8ргасћип4етсћ4е, "Шеп 1891, 30 стр. 8° и РгоТ. Г>г. 81ерћап ЛУаеТлоМ*, Б1е аи%аће <1ез пеиврг. ХЈп1егг. ип(1 Ле УогћП(1ип§- (1ез Бећгегв, Вег1т (СгаегШег) 1895, 48 стр. 8°.