Prosvetni glasnik

ПРИЛОГ ПСТОРИЈИ РАЗВИЈАЊА СРИСКИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

115

песма ту обраду преиначпла, но да впдпмо, како је Вукова то пптање решила? Признато је, да је Вукова обрада, којој је издавач незгодан назив: „Женидба краља Вукашина" дао, једна од првих у тој збирци. Но опет за то наћи ћемо у њој мана и недоследности. Тако је борба (ст. 178 и даље) збуњено испевана, док се код Бог. ст. 64.-68. и Мпдут. (сву му најпре браћу изгубише) то сасвим просто приповеда. Сем тога чини ми се, да Јевроеими, која је овде више унакажена, не приличи она улога, која јој се ири к Р а ЈУ Д а Је у свези са старом традпцијом. Но у овој песмп видимо јасно методу, којом је несма старо градпво преиначавала и дотеривала. Овде нећемо наћи ни једпе врсте која бп случајна бпла, него је овде све намерно, све има своје вештачке сврхе. Сувишни материјал је овде — сасвим противно песмп у Милут. — ограничен, споредне ствари — које се код Милут. и сувише истичу — нотискују се, а главне ствари се на широко, реторски сјајно приказују, ирп чему певач не заборавља, да и најФпније потезе до појединости прпкаже. Ове три песме морале би се штампати једна поред друге, да би се то могло до поједпности опазити. На овом месту изнећемо само неколико кратких напомена: Упоредити треба сјајну партију од ст. 9. —40. са збијеним причањем у Бог. од ст. 6.-8. и са проширеним истим местом код Милут. на стр. 265. ступ. II, а прл том не треба превидети ону Фину анализу у ст. 7: „тајно пише а тајно јој шаље." Даље упор. оно жпво драмско приказивање од ст. 82.—152. са сувим нричањем код Бог. од ст. 99.—54. п са дотичнии местом код Милут. на стр. 267. ступ. I горе, а при том пазити на то, како је Вукова песма сретно извела мотив о сну, те га довела са другпм нечим у свезу. Сем тога упор. живо прпчање од ст. 192.—202. са Бог. ст. 72. и Милут. Но пре свега привући ће нашу пажњу оно генијално спевано место од ст. 216. —232., које је очевидно потекло услед приказивања код Милутпновића. Већ у Милут. песми видесмо леп пример

сестринске љубави према брату, но колико је то сјајније код Вука приказано! Сем тога Бог. безначајне ст. 92. и даље, заменила јекодВука партија од ст. 248.—261.; код Милут. на дотичномместу неманикаквогадијалога 1 ). Ретки су овакп случајеви, да можемо три паралелна варијанта (код Бог. Милут. иВука)је^но са другим поредити, те ћемо с тога и употребити ову прилику, да бисмо могли доћи до потпунога ресултата. Ако варијанти код Бог. и Вука стоје један према другом, то је онда између њих било посредних творевина. Вештачка прерада је у главном дело Вукове песме. Узмемо ли пак варијанте код Вука и Милутиновића, то онда морамо за њих конструисати неки основни облик, а то ћемо тако учинити, ако замислимо да нема онпх проширења у Милут. песми, те ћемо тако у неку руку добити основни облик, који се у Вуковој песми развио до вештачкога дела. Наравно да овај критичкп принцип нећемо као аксиом поставити. У даљем расправљању видећемо, у колико се он одржао и у колико ће се у појединостима морати модификовати, или, шта више, сасвим друкчије Формулисати 3 ). ■) Да је обрада овога мотива код Милут. — који је можда директио узет из источњачке појесије — првобитаија, која је ово некако спољио и више у главним потезима извела, него Вукова, где је дубље и ^иније схватање, бар с моје стране ве треба ни сумњати. 2 ) Код Милут. долази сам Вукашип до уверења, да се не може ноуздати у таку неверну жену; код Вука пак Момчило на самрти подсећа га на то. Не треба ни спомињати, на којој је страни више песничко развијање. *) При горњем расирављању нисмо ни обраћали пажњу на остале варијанте. Глав. 1. је знатно проширена прерада Вукове песме. Особито се мора пазити на ст. 310.|11. налази и у бугарским варијантима, који иначе мотив обрађују вао и Вукова песма. Ово су бугарски варијанти: Милад. стр. 159 горе, Еачан. 183, 58|9; 183, 82—84(упор. 105.—108.) Сборнпк II, стр. 84, 93—95; стр 85, 47, 99. Према томе давле немају бугарски варијанти никакве самосталне вредности и ако су главну радњу пренели на разна лица (Милад. 105. дар Константин и град Манастир; Качан. 182. дрни Арапине; 183 Реља Крилатица; Сборник II 84. краљ Петрушин). Само име Анђелина у Качан. 183. и у Сборнику II св. 84 даје довода да нагађамо, да су се певачи Вукове песме држали традиционалнпх имена. (НАСТАВИИЕ СЕ).