Prosvetni glasnik

КЊПЖЕВНЕ ОЦЕНЕ

117

могао би урадити само озбиљан и у иредузетом послу поуздан радник. У нашег цвећара многи су термини нерашчишћени у њему самоме. Врста му је сорта (350. стр.). Род — §епи8 — мује Фамилија! Те отуда и налазимо у овој књизи и оваких ставова: „ АсИапШгнп сарШиз уепегјз Б. Од ове сам одлике" стр. 478... То је добра и стара, још Линеова, врста, а не одлика. Та биљка расте и у Србији а то писац не наводи. — На стр. 537. „Бегонија. — Нису сви представници ове велике Фамилије.« Бегонпја је род а не Фамилија биљака. — На 314. стр. пише: »Друга је домаКа одлика КатошНа ^аИтПае Рапс. е!" Ре1гоу1с! к Међутим су оба та наша ботаничара описали поменуту биљку као добру Фелу. — На 243 стр. вели за: Адш1е§ча сапаДепзЈз 1 ј . врло дражесна и интересна сорта. к То јеврста а не сорта, и т. д., и т. д. Није мала мана овој књизи и то, што јој слике нису бројевима обележене и што уза свако име не стоји и број слике. Кад су две с.шке једна поред друге на истој страни, онда се увек у тексту мора да рекне „деспо или лево«, јер треба означити за коју је слику везан текст, а да су Слике бројевима означене не би се тако морало кубурити. Нимало писац не би смањио своју заслугу, коју је овим списом стекао (?) да је уза сваку слику, бар у загради, означио и одакле ју је узео. Јср је свакоме познато да то пису његове оригиналне слике. А ако која таква и има, онда би бар знали и која је та срећна! Слика на стр. 262. не представља здравац, колико се то да из онаке ситне слике видети и распознати. Описи биљака су непотпуни, јер се описи појединог цвећа своде на опис стабла, не увек и лишћа и цвета. А у многих биљака плод је баш врло обележљив за њих, јер својим белегама разликује једну врсту од сродпихјој. Писац је то тако намерно урадио кад вели: »Прп описивању цвећа ја ћу се ограничити на означавање висине у порасту, на боју цветова и на лигпће, јер наше слике, које су израђене по Фотографски снимљеном цвећу, све остало и саме објашњавају", стр. 112. А слике су умањене и небојадисане. «Дело је ово намењено љубитељима цвећа« _стр. 635. А на стр. 6.—7. чита се : »Овим делом смерао сам на то; да с једне страие одговорим једној доста знатној потреби, а с друге стране да. попуним једну празнину у нашој књижевности, у колико је то, по мом нахођењу, могућно било, да према нашим приликама учиним. Ја нисам смео писати у оној опширности, а ни оним начином, као што то учинише писци у цветарству далеко напреднијих народа, код којих је читава војска, у цветарству од малена обучених читалаца. Ја сам морао бити и краћи н разумљивији у свему, имајући у виду већину оних, којима је ово дело намењено; ја, као дугогодишњи учитељ и писац у тој струци, врло добро познајем ту већину, и с тога знам: за кога ххишем и кано да му аишем, — али сам опет зато далеко изашао изван граница нашег данашњег цветарства, па сам с тога и уверен, да

сам овим снисом за унапређење нашег цветарства задоста учинио, остављајући потољем нараштају, да га доцније, према потребама, и допуњује и усавршава." Ово наведох само зато да се види каквим тоном пише овај наш цвећар и какве су му побуде биле да изради овако непотпун, непоуздан и нетачан спис о оним лепим природнинама што их цвећем зовемо. На стр. 70-, 43. и др. г. Радић обара мишљење »н еких", а не казује и којих то цвећара. Да лн се то односи на наше или туђе писце о цвећу ? У страној литератури има поириличан број списа који су о цвећу написани, а то су махом радови дугогодишњих цвећара и градинара. Многа искуства, до којих су они дошли радећи у своме цвећарнику и градини г уносе ти писци у своје сгшсе, те их тако предају целом свету на употребу. Од тих нисаца поменућу само УИтогт-а и Китр1ег-а, који су потпуно ботанички спремни цвећари. Нји.хови списи могли су ваљано поучити нашег писца у предузетом послу. Они су га могли упутити не само у распореду цвећа унесеног у ову књигу,.већ и у начину излагања. Нимало није оиравдано што је се он више ослонпо иа семенарске ценовнике него ли на књиге признатих цвећара. — „Семенарски и биљарски ценовници већпном су уређени по научним именима, с којима сам и ја сваку биљку обележио, и нрема томе моћи ће сваки себи да набави из тих ценовника баш оио што жели", стр. 7. Тиме се писац правда што је сваку биљку навео по научном а не српском имену. У овој књизи много је цвеће описано. Има само родова315, а са врстама и разним одликама можда би се овај број и удвојио. Да би се читалац лакше могао наћи у толпком броју различитих родова биљака, писац их је све распоредио у неколике групе, за које на стр. 8. пише: „Подела разног цвећа на »једногодно«, »вишегодно", »круниолисто« и т. д учињена је с тога, да читаоци, још невешти у познавању и оценп цвећа, могу лакше да нађу што желе и што им треба; а то ће моћи да учине само по овој подели, учињеној ио стварној и ирактичној уиотреби иојединог г^веКа."- — Ово је написано, чини ми се, тек да се нешто рекне. Јер овакова подела никомо неће олакшати да онако нађе опис неке биљке у књизи овој. Лакости би било онда, да су све биљке поређане азбучним редом и да је на крају књиге додат списак описатог цвећа у књизи, а где би поред сваког имена биљке била наведена и страна овога спнса на којој је та биљка описата. Групе, у које су овде описате биљке распоре!)ене, нити су научне нити практичне за оне, који гаје цвеће. А не велим да нису практичнв за семенарске и цвећарске спискове. Али зар су тп сиискови толико важни, те да се распоред у овако озбиљној књизи мора према њима равнати ? Свака је биљка записата по имену рода, али ћирилицом, а испод тога стоји пуно њено научно име латиницом исписано. Неке је биљке писац означио једиим научним именом, док је за друге навео по два, три па и више имена. Ја не знам шта је