Prosvetni glasnik

132

ЧЕШКА ЕТНОГРАФСКА ИЗЛОЖБА У ПРАГУ

веома плодан, и какоје тај народ врло вредан, то се вишак једнако исељава и настанује обично по словенским земљама, где се вредноКа добро награђује. А у новије доба учестала су исељавања Чеха у Америку, где у Савезу север.-амер. држава броје данас Чеси на стотине хиљада. У самом пак Бечу живи преко 200.000 Чеха, те се с правом брину Немци о томе какво ће бити бечко становништво после 100 год. — чешко или немачко. Јер народ чешки, чији су неки синови у тешким часовима у минулим столећима и напуштали своју народност, данас је трудом својих врлих синова толико свестан своје доиста славне прошлости, толико жилав, да нема те силе која би била кадра. изменити га. Половина овог столећа обртна је тачка у- животу чешког народа. Родољубиви радови Добровског, Јунгмана, Ханке, Челаковског, Халека и Ригера уродили су дивним плодом. Научари: Палацки, Пуркиње, Шкода и Рокитански стекли су себи светскога гласа, а своме народу неувеле слаБе. Метерник са својом политиком, којој је — по речма једног немачког историчара — био главни циљ: да »скреће народе на материјална добра, на телесне насладе и земаљска уживања«, није био кадар да удружени рад ових славних Чеха збрише. Млађс коло чувених Чеха, као: Сладковског и Барака, журналиста, а Хејдука, Врхлицког и Чеха, песника, и безброј других великих родољуба, наставили су успешно рад својих учитеља, те се данас мора признати чешком народу да је на веома високом ступњу образованости. Окружени Немцима и Мађарима, тлачени политички и кињени од сваке руке као народ, Чеси не малаксавају, већ напротив сваким делом свејим доказују да њихов положај у Аустро-Угарској монархији треба и мора да буде друкчији него што је. Ма да поглавито Чеси одржавају државни буџет у равнотежи својим огромним дажбинама, опет им се тек нешто нешто, као из милости отуда даје, и Чеси, знајући зашто се тако ради, нарочитим жртвама прибављају себи оно што би им се морадо дати, да је правде место насиља. И најсиромашнији Чех одваја од уста својих по коју пару, само да се доскаче непријатељима њиховог имена. Је ли нужно да дам доказа о томе тиме што ћу навести за пример »ново« чешко позориште, које се народним прилозима подиже крај Влтаве у вредности неколико милијуна Форината, па кад изгори, за неколико месеци стоји готово, опет услед нових милујуна које је народ сабрао ? Да поменем нови музеј чешки и безброј других грађевина, које доказују свест народа чешког? — Довољно је да поменем

само »Матицу школску«, тај огромни фонд школски, који се без нареза, добровољним прилозима, толико снажи, да из године у годину све више чешких школа отвара и издржава, само да се сузбије, као што је већ сузбијен, штетан рад »ШулФерајна« — друштва за понемчавање Чеха путем школе. И етнограФска изложба чешка јесте један јаван протест чешког народа пред цивилизованом Европом против свих насиља која се врше према њему у држави, у чији је састав бачен немилом судбом. 0 томе сам узео да пишем. Ну да ли ћу бити кадар да бар приближно изнесем величину изложбе, а тиме у неколико и величину народа, коју му признају и сами поштенији Немци ? Да покушам! ЕтнограФСка изложба развила сеизмале »чешке колибе« (в. бр. XVIII), у којој је на јубилејској изложби 1891. год. била изложена чешка народна уметност. Како су те године посетиоци са пуно интересовања разгледали ту колибу, неколико пријатеља етнограФије донесу још те године одлуку, да се приреди у Прагу нарочита чешка етнограФска ивложба. Објавивши то народу путем новина, и позвавши у помоћ познатије књижевнике и родољубе, они добише после кратког времена са свих страна пријатељске одзиве и понуде, да удруженим силама остваре ту лепу замисао. На састанцима, који су тога ради држати, већано је о размеру изложбе, о месту, материјалним средствима и свему осталом. Свако је од ових питања огромно, те су, разуме се, и послови били превелики. Тако је на пр. програм нзложбе неколико пута прошириван, како је по дубљем размишљању и црема приликама било потребно. Ја наводим овде само последњи — деФинитивни програм изложбе, који је утврђен пред отварање изложбе, и по коме је етнографска изложба имала да изнесе слику живота и стања чешког света — иоглавито сеоског на крају XIX столеКа, као и иоједине стране културно-историјског развиКа чешког н.арода. Материјал да се распореди у 3 групе: A. Опис народа. Б. Културно-историјски прилози, који се тичу целог народа. B. Модерна група. Прва да обухвати: 1 систематски део са овим одељењима : 1. земљописним; 2. демограФско-статистичким; 3. антрополошким ; 4. језикословним ; 5. етнограФском литературом; 6. са оним што сам народ прича; 7. са народном драмом; 8. са народном песмом, свирком