Prosvetni glasnik

27*

ЗБИРКА НАРОДНПХ ПРИПОБЕДАКА ИЗ ПОЦЕРИНЕ

211

Сакати се захвали цару, а слепи рече: »Даће Бог!« па обојица изуђу из двора, а кад буду на улици, рекне сакати слепоме: — II то ми је неки цар! Код толика блага свога, дао ми само једну погачу. Шта ми и она треба ?! — Па дај је, брате, мени! рекне му слепац. — А колико да даш за љу ? питао га је сакати. — Па да дам, брате, два новчића ! Више немам; толико ми је Бог дао! — Е добро ! дај! Слепац му даде два новчића, узме погачу и оде кући. Кад дође кући, преломи погачу и почне јести. Кад тамо, а он осети под зубма нешто тврдо, што није могао да прегризе ; испљује на длан и опипа прстима, па позна да је дукат. Онда настави и даље жватати залогај по залогај и из свакога вадити по дукат, док не извади свих двадесет. Слепац се овоме веома зарадује и сети се шта му цар рече, па се прекрсти и рекне: — Хвала ти, Боже, кад си се сетио мене невољнога! Сутра дан дође опет пред двор и нађе сакатога. Цар их и сад спази с прозора и нареди да их доведу, мислећи, да се сакати није задовољио са погачом, већ да проси још, па нареди да му се спреми један ћуран и кришом метне у њега двадесет дуката. Кад ћуран буде печен, цар га пружи сакатоме и рекне: — Ево теби, што просиш у цара! А ти, што просиш у Бога, чекај док ти Бог да! — И дочекаћу ! рекне слепац, па изађе са својим сакатим другом из двора. — И то ми је неки цар! рекне и сад сакати слепоме; код толиког блага дао ми печена ћурана. Шта ће ми и то ? Ево ти га, па колико даш! — Да дам десет новчића! рекне слепи. — Дај! Боље је и то! полакоми се сакати за новац и узме десет новчића. — Кад слепац дође кући и почне сећи печена ћурана, а оно из њега посукљају дукатп. — Хвала ти, Боже! рекне слепац, па вечера и задовољан легне спавати. Сутра дан дођу опет обојица пред двор. Цар и сад помисли, да сакати није задовољан ни са дукатима у ћурану и зовне их к себи. Њему даде само два новчића, па му рекне да иде, а слепога задржи код себе. Али, цар је био наредио слугама, да на дворском мосту метну пуну зобницу дуката, како би је сакати нашао, кад се буде тудавратио. Сакати се и сад био јако расрдио на цара, па дошав на мост, баци новчиће и окрене се двору, па рекне : — Е, мој царе! На тебе у нади, ја бих скап'о од глади! Па зажмури и помисли у себи : »Више му нећу ни погледати двора, пуст му остао!®, па тако затворених очију преброди преко моста и обиђе зобницу. А кад цар остане сам са слепцем, он га запита: — А ти ? јеси ли се спомогао, што просиш милости у Бога ?

— Богме, царе, јесам! одговори му слепац, Него, кад ме питаш, право да ти кажем: — Ти си сакатоме дао први пут погачу, а други пут ћурана и у њих скривене дукате, па је добри Бог, од кога ја просим милости. наредио да то све мени припадне! — Како то ?! запита у чуду цар. — Ето како ! рекне му слепи; слушај, па ћеш и сам расудити, да је ту воља Божја била умешана ! И исприча цару редом, како је било. Онда се и цар увери , да је заиста сам Бог уделио овоме сиромаху слепцу, и да се против његове велике милости не може роптати, па се замисли и дуго је о томе размипшао. А тада и слуге донесу зобницу с дукатима, коју је сакати жмурећи обишао и испричају све цару. — Несрећнику се не може помоћи! рекне на то цар, па нареди да зобницу с дукатима даду слепцу и, на растанку, рекне му: — Ево, и ово је твоје по Божјој вољи ! Проси и даље милости у Бога, јер коме Бог, ономе и људи!

РАЗН И ЗАПИСИ Опијул у Индији. — Услед старих жалаба., да употреба опијума људе слаби и живот им скраћује, да је опијум узрок пропасти турских земаља и да ће и Кита] бити исте судбине, основано је у Енглеској Филантропско удружењепод именом «АнЦОршт-Цеа§ие (С (друштво против опијумај, које наваљује на енглеску владу да у име човечности напусти користи, које она вуче од гајења тога »за тело и душу убитачног отрова", и од трговине са опијумом у Китају. Заузимањем тога друштва, енглески је парламенат одредио комисију и ставио јој у задатак, да поново испита штетност опијума. Компсија је извршила тај посао и недавно објавила свој извештај, који је испао сасвим неповољно ао присталице поменуте лиге. По томе извештају индијски лекари (њих 161), који су упитани за мишљење о овом предмету, изјавише, да опијум, као предмет потрошње, треба ценити са истога гледишта као и алкохол у Енглеској. Упогреба опијума може да буде опасна, неопасна, па чак и пробитачна., како се кад у томе претерује или се иде само до граница које прописује умереност. У осталом и сами урођеници су истога мњења као и лекари. И они признају да је прекомерна употреба опијума велико зло; али је и то извесно, да се претеривало у оцени његових последица. У извештају се додаје још, да је употреба опијума за одрасла лица већином од најбољега утицаја. Комисији су представљена лица, која се већ 15—-20 година наслађују пушењем оцијума, па је комисија нашла да су она снажна и да добро изгледају. Шта више, војени лекари прописују војницима, када су на заморним експедицијама, опијум као најбоље средство за окрепљење. Тако нсто се служе опијумом и камилари (вође камила) по пустињи Раџпутани, да би боље одолели наглој промени између хлад-