Prosvetni glasnik

242

тачке кључања. Отуда, без сумње, прорпвање, нарочито хемпјско, али исто тако, делимичпо, и механнчко, елемената коре тек консолидоване. Пошто се ово проривање вршило у покретној течности, то је утицај тежине проузроковао стратиФикацију, чији су траговн, у осталом, могли већ у првим чврстпм сантама постојати услед ширења, коме су оне биле пзложене пре стварања коре. Шта вшне, минерали, који су се налазили у суспендованом стању, или бар у стању тестастом, нису могли измаћн појавама молекуларне концентрације, које се јављају у свима хетерогеним масама, које имају извесну покретљивост. Може се дозволити, да се ту извршила сепарација, впше или мање путпуна, разцих елемената, и то преимућствено у лентикуларним гомилама издуженим у хоризонталном иравцу. Најзад трпела је, у почетку, слаб отиор и, у сваком тренутку, она течна маса мбгла је бити пнјектована у жнце пли масиве, узимајући тако удела прп конституцпји комплекса и модиФикујући у своме контакту захваћене делове." „Веза, тако сложена, овпх разних нрилика, морала је дати основним деловима коре структуру у исто време кристалну и слојевиту, са надмоћношћу киселих елемената. Али горњи делови беху све више и више изложени спољним агенсима у припомоћ деградације, која све више и јача постајаше и то беше узрок депоновања при кристализацији из течне средине. На тај начин створише се делови, који су прелазак с једне стране између делова, који су постали очвршћавањем и кристализацијом, и с друге правих седиментарних творевина. Ове последње, дело изкључиво агената снољне динамике, састављенн су из детритичних елемената, при чијем нрвом ређању је једина у послу тежина." „Таква је идеја, која се може усвојити оусловима у чијој се средини створила земљпна кора, одређена да буде чврста подлога целој седнментарној серији слојева, а у исто време да буде заклон материјала будућих еруптивних творевина од спољних утицаја" (ТгаИе Де Оео1о§1е. А. с1е Еарраген! стр. 646.). Но као што смо напоменули још напред, овакво постајање кристалиничних шкриљаца не слаже са мишљењима других геолога. Али сва та мишљења падају пред важним Фактима као што су: идентичноет особина свнју кристалпничних шкриљаца на разним местима; иодела Ка1ко\твк-ог, а нарочито АПсћеЛ-Бету-а, овнх кристал иничних творевина на две етаже, где су у доњој концентрисане алкалије, а у горњој земно-алкалије, егзистенцији кречњака у слободном стању и лантилама, који су тако спојени с гнајсом, да је прелазак једне стене у другу тако

неосетан, да се може објаснпти само једновременом кристализацијом. Па и многи други разлози говоре, « да треба разликовати ове стене од седиментарних. Микроскопска испитивања ннсу ту открила детритичних елемената, сем код Филита, који се налазе у горњпм слојевима. Даље, 2егке1 и Ка1колтаку су констатовалп, да кончићи течних инклузија кварца у гнајсима не дониру до периФерије, што доказује да се кварц налази у првобитном стању; јер када би кварц бно резултат деструкције какве старије стене, онда би ови кончићи инклузија моралибити нагло прекинути површином зрна. Даље је Ка1колузку констатовао код гнајса пз Еи1еп°;е1лг§'е, да се течне инклузнје кварца групншу често по равнини, која се провлачп без икакве промене кроз већнну зрна кварца, која су једпа на другим наслагана, те нам тај Факатуказује, да су се овакве инклузије могле створити само онда, када је кварц био у растопљеном стању. Даље, Факат, да кварц у гнајсу из Оденвалда садржи у виду инклузија све саставне елементе стена, тврди, да се тај кварц налази у примитивном стању. Према овоме излази, да је изложени механизам најприроднији начин постанка кристалиничних шкриљаца. II. Минерали из раствора. Овакав начин постанка има највећи број минерала на земљи. Овде имамо неке опште законе. Тако увек ће се таложити прво она мпнерална материја, која се најтеже раствара. Растворљивост минерала различна је, а тако исто различна јо код једног истог минерала у различним околностнма. Ако је вода потпуно чиста, ондасејаче раствара гнпс, со идр. На обичној температури рачуна се да је потребно 50.000 делова чисте воде да раствори један део корбоната креча; 200.000 делова да растворе какав силикат алуминијума; 75.000 дел. воде за један део пачасте силиције; 450 делова за један део гнпса и т. д. Даље, аморфна тела брже се растварају но кристалнсана, и нрема томе ири опитима није свеједно узети аморфно или кристално или спрашено тело; када се повећа температура воде, онда се повећа и сама растварачка моћ (али има изузетака), као што то исто бива и са притиском. Тако н. пр. апоФплит кад се спраши и мете у воду температуре 180°—190° и изложи притиску од 10—12 атмосФера, онда се он раствори; охлади ли се раствор, одмах апоФилит кристалише. (Твсћегтак, Мтега1о§1е). Нанослетку можемо рећи да су сва тела растворљива у води, па ма то било н у најмањој количини. На тај начин дејствује вода чиста, и као што видесмо, њен утицај је тек онда знатан, када је