Prosvetni glasnik

254

НАУЕА II НАСТАВА

Песма код Хермана, у којој оба хајдука без икаква мотива на сватове наиадају, не може никако оборити оно, што смо до сада рекди, пошто је очевидно, да се она развила из Вукове, а намерно је преиначена по мухамеданском ћеФу, која се најбоље огдеда из ст. 303. и даље и ст. 319/20, где је изостављено оно место, где се пева, како је Турчин оштетио хришћанина. Није нам намера, да ова три варијанта у целини поређујемо, јер је из досадашњег расправљања одношај доста јасан. Напоменућемо само још некоје појединости: Цео одељак код Вука ст. 216.—252. полази са Вог. песме ст. 51/2, а иесма код Мидут. не. У овој мдадожења иде по девојку, код Бог. (ст. 69. и даље) н Вука (ст. 288.) креће се он из Рисна сватовима у сретање, те код Бог. стиже до Ниша (Никшић в. Мидут. стр. 174, ступ. I, уиор. Огдедадо 5), код Вука до Рудина (у Црној Гори), када по пуцњави на Коритима дознаје шта се догађа. Код Вука се песма свршава онде, где се са вештачким и финим осећањем црта смрт невестина. 130. песма код Мидут. је позни варијанат без икакве вредности, јер полази са Вукове обраде (мотив о писмима. које девојка с пута мајци шаље). У њу су без икаква смисда унесени разнп јунаци и мотпви из познатих песама. Прва половина Фрагмента под бр. 73. у Вуковој III књизи полази са Вукове обраде и у њој се Лнмун изрично спомнње. Скупивши сва досадашња истраживања 1 ) долазимо до овог ресултата: Око 1750. год. забележене су неке песме у јужној Дадмацпји, чији се материјал врло мало додирује са оним у песмама дугога размера. У тим песмама је садржпна по највише нова и води нас у западну иоловину српскога говора. У несмама код Вука и Милутиновића, које су записане од прилике три четвртине века доцније од ових, сретамо се са истим материјалом, који је већим дедом преиначен ') Песма под бр. 2 у Арх. III може се такође убројати у песме краткога размера, као што смо песме под бр. 1 и 3 уврстили у песме дугога размера. Та песма је фрагменат, који се слаже са песмом 29. у Вуковој II књизи ст. 1.—326. (до доласка у Аеђан). Да је ова песма основа Вукове песме и да се с њоме на длаку скаже, види се јасно из саме песме, те с тога није ни потребно то појединим иретресањем доказивати. Већ нааред напоменусмо, да се гдавни мотив ове песме јавља већ у песми 9. и 26. код Богишића. Овамо се наелања и обрада код Еачића стр. 278.—282. у којој су главни јунаци Јанко и Секул. 0 постанку и развијању спореднога мотива у тој песми види у одељку XVI онде, где се говори о 129. песми код Милутиновића. Но'од куда у песми Милош Војиновић? Сетимо се само, да се у песми 76. код Бог. пева о неком Ивану Војиновићу као нећаку Ивана Дрнојевића, и да се он у песми 123. код Милут. зове Милош Војиновић и да је нећак цара Стонана. Према томе дакле јасно је од куда је пренос овога имена дошао. Споменути старо-српски колорит Вука — мислим у географском смислу — је творевина најмлађе обраде. У песми 2. у Арх. III зове се место где Милош пребива „Морија равна" место Шара планипа. Да није та Морија у Босни?

одн. прошнрен. Но те две збирке свака по своме начину прерађује материјад. Мидутиновићева збирка прерађује више саму садржину, а прерада та више је хладна, раширена и без икаквог особитог вештачкога укуса. Код Вукајепак све удешено тако, да се задовољи вештачки укус, а тек по где где наилазимо по неку развученост, и то по највише онде, где се песма труди, да и индивидуално са типичним замени. Где имамо Мидут. и Вукову иесму као варијанте према Вог. песми, то онда ове две нове обраде не стоје према старијој (основнци) једна од друге независно. Мидут. се обично не удаљава много од своје основе, која се из Бог. песме развида, или из друге неке, која Богишићевој врдо бдизу стоји, а Вукова песма полази са исте основе, само штоју је сасвим вештачки нреиначила. Како се материјал у оним песмама. о којима смо више говорили не може довести у свезу са неким одређеним местима, нити се може тачно одредити време догађајима, који се овде певају, то наравно да не можемо на основу тога материјада створити себи оншту слику онога песништва, које је од средине XVII века по највише цветало у западној подовини српскога говора, обрађујући старе и нове, хришћанске и мухамеданске предмете. Тај материјал не може нам дати јасну слику где и када је поникнула ова нова врста поесије, да ли се она развила из поесије дугога размера, или сасвим независно од ове, да ли је та нова појесија варирала стари материјал, иа је тек доцније почеда обрађивати нове предмете, или се може бити она одмах јавља у оном обдику, у којем по највише оиова нове предмете, на тек доцније наравно у свезн са постеиеним изумирањем и коначном пропашћу појесије дугога размера — узима старије предмете, у кодико нх није заборавила, па их проширује и дотерује по своме начину приказивања. Напред смо се већ уверилн, да песме у Мидут. и Вуковој збирци полазе са иесама у Бог. збирцп, дакле оне су млађе од ових, које су забедежене у подовини XVII века. И ако је то тако, то опет за то нисмо добидп јасну слнку о развијању и животу песама краткога размера до почетка овога века. Уверили смо се, упоредивши неколико Вукових песама које полазе са Богишићевих, да су Вукове песме старији предмет јако преиначиле, те одмах већ с тога слабо нам оне дају наде, да ћемо помоћу њих решнти горе постављена питања, а да нам неће помоћи баш карактернстлчне песме код Милутиновића, код којих опажамо јаку пажњу према садржини н накдоност ка инднвидуадности, које на себи носе печат старинскога и консервативнога духа, да номоћу њих решимо горе иостављена питања. (Наставиће се).