Prosvetni glasnik

критика и бибд01тафија

257

врдо је лепа идеја о свемоћности љубави; а мадене слике, у којпма се то износи, доиадљпве су са својих иесничких боја пуних нежностп и разноликости, те као да ће ова иесма имати у себи више поезије од оне прве. Обе су поетске прнповетчице. Све три ове песме тако су лепе, да их само таквих што -вшне иожелети можемо. После ових песама дапоменемо и један састав, који у себи има драмскога. То је Слава умјетности, сценски иролог у 3 слике", од Стјепана МилетиЂа (св. за новембар, стр. 283—292). Састављен је кад је недавно отварано ново позориште у Загребу. У њему је пуно лепих, алегориских слика, у којима се показује колико је уметност — поезија — вредела п колико ће вредети српскоме и хрватскоме народу; јер је ово „нова стаза", која га води: ..да умијећем извојшти си мјесто, што десницом ирииада му давно." Стихови су доста лаки, а брпжљивост у израдп видљива је. Преведених је песама свега 11. Из немачке књижевности преведено је највише (5), па из руске (3), а из италиске и чешке по једна. Јер. Ж. је највише превео (3 несме); Змај, С. Д. МијалковиЋ и Р. Ј. Одавић по 2, а остали по једну. Из њих да прегледамо редом, којим се иреводиоци с њима јављаху. Уоиште, језик је у преводима правилан и лак, а и избор песама је врло леп. Од Јер. Ж.-а су: Белзацер (X. Хајнеа, св. за јануар, стр. 88—89), Песникова љубав (ио Пушкину, св. за јули, стр. 81.) и Па новом гробу (од Надсона), (св. за јули, стр. 93.). — У првој је лепа скаска о напрасној смрти безбожнога владара, Белзацера; у другој се песнпк називље „неутешнпм мученнкоМ", а у трећој се казује: „тек у гробу горки јад престане." Све трп су пуне лепих, песничкпх слика. Р. Ј. ОдавиЂ је превео с рускога Державинову повећу песму: Бог (св. за Фебруар, стр. 177—180.), а од њега је зар и једна иесма Светоилука Чеха: Из роиских иесама (св. за јунп, стр. 353.). — У првој је нуно ФилосоФије, а у другој буђења рода својега да се нзбави ропства. Драгиша Станојевић је нревео несму АдеНегри: Пророштво (св. замај, стр. 217—218.). — Пуно је дирљиво израженнх идеја о данашњој „друштвеној нелравди." Ада је „најновија сјајна звијезда на небу пјесничком италијанскога народа." С. Д. МијалковиЂ превео је две песме: Срце моје хоИу да те иитам (Фридриха Халма св. за јулп, стр. 50.) и Суморну миеао (Јована Гаврцла Сајдла, св. за новембар, стр. 269—270.) — У првој је песничких идеја о љубави, а у другој саучешћа према онпма који умиру од глади.

Прелазимо иа иреглед приповедака. Ориђиналних је приповедака свега 18, махом пз живота у Краљевини Србији и Херцеговинп. По три су од познатих нам нриповедача: Свет. Ђорови^а, Свет. П. Ранковића и Јан. М. Веселиновића; две од ЈеФте Р. Шантића. а од осталих но једна. Приповедача је 11 на број. Све су прпче или од неколико листа или врло кратке, а највећа (Прича о селу Врачима и Сими Стуиици) износи 33 листа. И њих ћемо размотритн редом којим су се њихови пнсцн с њима јављали. Од ЈеФтана Р. Шанти^а су две приче из мостарскога живота. У првој: Ружа (св. зајануар, стр. 7—17.), посвећеној своме другу У. К. — Мостарцу, у облику писма имамо слику младалачкога „ашиковања" мостарских момака с девојкама. Писац се загледао као ђак правник у сироту, честиту и лепу девојку Даницу, која је ињегарадо имала, алијенеузе, што би му то сметало даљем учењу, охладне према њој, те се она на скоро удаде за другога. Ничим озбиљним, сем детињастом нарави, овакав се ноступак може тумачити, а можемо се и радовати, што нцје имао злих последнца по девојку. „Ашнковање", нарочито девојачка стидљивост, врло је лепо истављена у кратким, живим слпчицама. У њој је пуно одлнка девојака онога краја, као и момака и матера. Ну, свакојако, боље би било да се оваквим поступцима није одликовала младост ппшчева. — Друга „приповпјетка" из Мостара": Мара (св. за алрил, стр. 73—83), не показује оне веселостн као прва. Она је контраст по утнску што у читаоцу оставља. Покварени снн честитога мостарскога газде Илије Брчаннна, Мнлан, преварио је честиту, сироту и лепу мостарску девојку, Мару, те се ова од срамоте отрова. Ленпх је црта Марнна карактера, и ако нема онолпко уметништва, као у нрвој причи. Од Јанка М. Веселиновића су две „народне бајке" н једна „песма у прозн." Из народне бајке: Туђи слуга (св. за Фебруар, стр. 199—205.) излазипоука: да не треба бити роб новцу. Казивање о иеком Јсфти , кујупџијн, који са својом бабом Станом беше тврдовао целога века, па му се не даде ни да под старост проживн, може се читати без досаде. Слике су сухи днјалози, без уметничкога уреса: описаи психологиске студије карактера. Из друге народне бајке: Суђеница (св. за април, стр. 52—58.) види се иародно веровање: да човек ие може избећи оно што му је суђено. Бајка је нсте уметпичке обраде као и прва, само је природом дирљивнјега догађаја у себн занимљивија од прве. „Песма у прози": Божуислуга (св. за децем-