Prosvetni glasnik

ЗБИРКА СРПСКПХ НАРОДНПХ ПРИПОВЕДАКА ИЗ ПОДЕРИНЕ

мулру кКе]> и даде ми ово новесмо с поруком, да од то мало кудеље опредеш целој његоиој војсци гаће и кошуље. Ако ли ие, да Кеш г.1аву изгубити! Ето, зашто сада цвилим, јер знам, да т» то ниси кадра учинити. Девојка се насмеје, утеши оца и овако га научи: — Иди ти цару, однеси му поздрав од мене и реци: нека он прво од литре злата салије*) целој својој војсци гаће и кошуље, па ћу их онда и ја опрести од једног повесма. Старац оде цару и испоручи му кћерин одговор. Цара ово врло ражљути и овако нареди девојчином оцу: — Реци ти твојој кћери, да одмах дође к мени. Али, ни на коњу, ни пешице; ни обучена, ни гола; ни обувена, ни босонога. Ако ми тако не дође, обоје Кете погинути. Старац се врати кући још жалоснији. ККи му изиде на сусрет и запита га: — Шта је рекао цар сада ? — Не питај ме, кћери, зло и наопако, одговори јој отац. На зло си ме научила, јер ћемо обоје изгубити главу. Цар је сада заповедио да му на диван отиднеш, али: ни на коњу, ни пешице; ни обучена, ни гола; ни обувена, ни босонога. Ако ли му тако не одеш, обоје Кемо погпнути. — Немој се ти, оче, нимало за то плашити, одговори му кћи. Ништа лакше од тога ! Него, по,слушај ти мене, што ћу ти рећи: отидни до шуме и улови ми три жива зеца. За друго је све моја брига. Старац оде у шуму, а девојка седне, те брзо почне плести мрежу, као што је у рибара, којом рибу лове. Кад буде готова, исплевши велику мрежу, оседла једнога јарца. У том стигне и старац из шуме и донесе три жива зеца, које је на замку уловио. Онда се девојка увије по својој наготи мрежом; обује на ноге нануле и уседне на јарца. Узме још зечеве, веже их за седло, а рукама се ухвати јарцу за рогове, па, опростивши се с оцем, потече цару на диван. Цар је седео у двору и размишљао, да ли ће му мудра девојка и сад доскочити. Па не могав никако изгонетати, како ће она то учинити, пошље слуге, да виде иде ли. Слуге оду, али се брзо врате и јаве цару, да иде неко чудовиште. — Како изгледа ? запита их цар.

*) Овде је јамачно народни нриноведал замиптљао, да се злато нрво истопи у жицу, иа тек да се тка или преде. Ади да би ленше и краће казао, употребцо је гдагол: литц.

263

— Види се, да је инсан. одговоре ирестрављене слуге, али се увио рибарском мрежом; јаше на јарцу, а на ногама му нануле. Цар се досети, да ће то бити девојка, па нареди слугама, да пусте хрте, да је растргну. Слуге брже пусте хртове, а ови јурну на девојку. Девојка се нимало не поплаши, већ брже она пусти једнога зеца; зец нагне у шуму, а хртови потеци за њим и девојка мирно пође даље. Цар запита слуге: —• Шта би с чудовиштем ? — Ево га, већ је близу двора, одговоре слуге. — Пуштајте и друге хртове! заповеди цар. Слуге пусте хртове, алн их и сад девојка надмудри. Пусти она брже и другог зеца; зец нагне у шуму, а пси за њим. Избавивши се и сада смрти, девојка на јарцу крене право у двор. Цар опет запита слуге: — Шта би с чудовиштем ? — Ево га већ где у дворе улази! одговоре слуге : — Пуштајте и треће хртове! повиче цар љутито на слуге, да ми то чудо не изиде пред очи. А слуге брже послушају. Пусте све хртове, што их је још остало и напујдају на девојку, која је, увијепа у мрежи, мирно јездила на јарцу кроз дворско двориште. Бесни хртови јурну на њу даје растргну, али се она не уплаши, већ пусти и трећег зеца; зец нагне у шуму; керови се стуште за њим, а девојка мирно дојаш, до царевих врата. Ту се сиђе с јарца, па водећи га собом уђе у цареву одају. Цар, видећи је онакву, уплаши се, па скочи са столице, а она брже на његову столицу. Цар се даље измиче, а она јарца уз столицу примиче. Цару се везао језик од чуда, па ни речи да прослови, а девојка ће му слободно: — Ево, царе, ја сам но твојој заповести и вољи дошла ни на коњу, ни пешице; ни обучена, ни гола; ни обувена, ни босонога. Па сад реци, шта си желео од мене ? — Мудра си ти глава, девојко, одговори јој на то цар. Ја сам мислио, да нема тога у моме царству, ко ће мене надмудрити, па, ето, где се нађе једна женска глава да то учинн. Али, знај, да не можемо нас двоје, свако на своју руку, мудровати и царовати; већ и у овој земљи мора бити само једна глава, која ћесвакоме по правди судити« — И мора, царе, одговори му девојка. — Е, па кад је тако, онда те ево питам. да ли пристајеш да ми будеш жена, те да ми својом мудрошћу и досетљивошћу по.мажеш у упрапл.лм.у?

34*