Prosvetni glasnik

ГЛ-ДЊЛ ГЛАКНОГА 13. Сличан је случај и код силицијумске киселине; ту се наводи како су „ издвојене " „четири силицијумске киселине овога састава: Н 4 810 4 , Н 2 810 3 , Н в 81 2 0, и Н 4 81 3 0 8 " и излаже се чак и њихова конституција, док у ствари ни прве две силицијумске киселине нису сасвим поуздано познате. 14. Хемпјски процес, који се у царској водп збива објашњава се оваквом особеном једначином: 5 НС1 + НК0 3 = 3 Н,0 + 5С1 + такво објашњење овога процеса нпје познато и држим да је погрешно. 15. Еод ФОСФора ие помиње се, да и црвени фосфор може да пређе у жути, а то не би било пзлишно, како би се ученици што боље увернли, да је црвени фосфор само једна алотропска модиФикација. обичнога ФОСФора. 16. За фосфор-водоник каже се да се пали „чим на ваздух изађе, јер се ФосФор-водоник од себе пали". Пошто се овде говори само о једињењу РН 3 а то се једињење не уиали кад с ваздухом у додир дође, то је онда поменута особина фосфорводоника (РН 3 ) погрешно представљена. 17. Према гасној густини Формула сичана није Аб 2 0 3 већ Ав 4 0 6 . Поред оне уобичајене простије Формуле (А8 ј 0 3 ) требало је дакле написати и праву Формулу сичана. 18. У Фамилију угљеникову увршћени су: а) угљеник, силицијум германијум и калај а изостављено је олово. Кад је из ове групе елемената, код металоида могло да изостане олово, по свој прилици за то што је као метал а не као металоид познато, требало је исто тако пренети у групу метала и калај (и германијум), пошто је калај као и олово метал. То исто нмао бих и за бизмут да приметим, који је као и калај у овој хемији, увршКен у металоиде. 19. За угљен-моноксид тврди се да „постаје кад угаљ, услед недовољног притицаја ваздуха сагорева непотпуно". Овакво мишљење о стварању угљен-монокспда избачено је из новијих бољих хемија, јер је познато да стварање угљен-моноксида а и угљендиоксида много зависи и од температуре. И код недовољног нритицаја ваздуха на нижој темиератури ствара се више угљен-диоксида но угљен-моноксида. Први иродукт, који се ствара кад угаљ гори, увек је угљен-диоксид. Према томе правилније могло би се овако рећи: да угљен-моноксид

г савета 547

на сличан начпн постаје као и угљен-диоксид т.ј. кад угљен или материје, које угљеника имају сагоревају, и то у колико је температура сагоревања виша, у толико се већа количина угљен-монокспда ствара и т. д.

III У „ Органском одељку овога делца", вели г. Лозанић, „одступио сам од карбонидне систематике, по којој је моја оргаиска хемија израђена јер би иста завела младе ученике сувише далеко у лабиринат органске хемије а ја сам се тога чувао нарочито. С тога сам се овде послужио простијом и прегледнијом систематиком хомологих редова". Овакво разлатање дало нам је повода да видимо, зашто се г. Лозанић није и раније нослужио овом „простнјом и прегледнијом систематиком хомологих редова", и нашли смо да у његовој органској хемији вели о томе ово: -Први начин систематисања органских једињења по хомологим редовима згоднији је за ученике, који су већ упућени у хемији ; систематисање пак по карбонидима, згодније је за почетнике". Према томе о једној истој врсти поделе органских једињења г. ./1 озаиић пма два сасвим супротна мишљења. У једном случају, кад се нослужио „систематиком по карбонидима 1 ', онда је она подела на хомологе редове била згоднија за читаоце, који су већ уиућени у хемији" а сад је та иста подела згоднија за ученике сред. школа. Истина „Органска Хемија са гледишта модерне теорије ", од г. Лозанића, изашла је још пре 13 год., али има више н од 50 г., како се Герхард први иослужио у Органској Хемији поделом на хомологе редове, и од тога доба готово сви писци органских хемија усвојили су ту поделу, без сумње за то, што је најподеснија за изучавање органске хемије. Према томе писац ове хемијо добро је урадио што је оступио „од карбонидне сисгематике но којој је" његова „органска хемија израђена", али није требао то оступање онако да представи, те да тиме доведе у питање своје сопствено мишљење о томе, која је систематика „згоднија за почетнике." И ако се писац ове хемије сад нослужио : „простијом и прегледнијом систематиком хомологих редова," ипак сама „подела органске хемије" изведена је на неки особени начин. „Сва органска једињења" вели писац „могу се према саставу своме у ове гомиле поделити:" „Угљоводоници. Халогенски деривати угљо-водонични.