Prosvetni glasnik

РАДЊА ГЛЛВНОГА ПРОСВЕТНОГ САВЕТА

551

Сад настаје друга ствар. Откуда да се поткраде код г. Несторовића она грдња о мојој часности? Видим исто мастидо, иста рука која је и горње писала. Прво ми дође на памет да сваки о другом суди према самом себи. Истина да добро не познајем г. Несторовића, алн велим, не би ваљада ни он био толико неразуман да тврди, из просте пакости, да нешто не постоји, кад нешто стоји написано црно на бедо. Најзад мислим да сам разрешио ребус: мора да је каква ниљарица диктирада оно неколико речи грдње, а г. Несторовић несвесно написао. 9. Табак XX стр. 2. Вели се: оп безлично преводи се и т. д. „Нре свега изјављујем, вели г. Несторовић, да сам усвојио замерку из реФерата и извршио исправку ма да налазим и т. д." И онда се надовезују резоновања која немају места. Напослетку вели, како још тиме није исцрпена употреба речи оп, него како се она може употребити на место првог лица једнине и множине. (Верујем да г. Несторовић и то зна, није морао износити на пазар, пошто није имао намеру то уносити у уџбеник). 10. XXV. Упитни облик првог лица једнине садашњег времена показног начина од глагола уегк1ге: теш18-је као ни од глагола и т. д. „Ж та би замерка била основана, вели г. Несторовић, кад би изнашањем упитног облика од тога глагола у I лицу једнине писац имао намеру да утврди, да се тај упитни облик употребљава. Ну то није сдучај", и т. д. Ја велим да кад не би било оне напомене коју је г. Несторовић накнадно додао, пе би имало никаква смисла стављати облик уепЛз-је; сада пак може да се трии, ма да и опет ведим да. је боље изоставити то ирво лице, као што је то сдучај уфранцуским граматикама које су Французи писади 11. Табак XXVI стр. 1. Погрешпо је иревођење дичних заменица: ше, 1е, 8е и т. д. пуним обдицима срнских личних заменица. На страни 2. вели се: само трећи и четврти и т. д. „Први део ове замерке, о погрешној употреби пуних обдика, „неистина је, и управо запрепашћује, веди г. Несторовић, дрском дрскошћу којом г. Вуличевић удеће у ненромишљене тврдње" и т. д„Ваљада се њоме хтедо показати, како је г. Вудичевић запазио неки Факт, за који ми други смртни (ви г. Несторовићу!) нисмо знали, па је то одмах ваљадо раструбцти игМ е! ог1л. И Бог и душа, добро је и запазио." „Да се замепице те, 1е и т. д. и у иуном обдику", и т. д.

„Могао бих допустити да је г. Вуличевић рекао, да би ваљадо, поред пуних, метути и скраћене обдике", и т. д. На све ово имам да речем: оно што сам раније казао о дичним заменицама (ше, 1е, и т. д.), и сада то исто тврдим. Пуним облицима. срнских дичних заменица преводе се Француске раздвојене личне заменице, и то не мора бити увек. Оне реченице које је навео г. Несторовић, да изнесе на видик моју дрскост (која запрепашћује), нису коректне; и према томе, г. проФесор може их преводити како му је најзгодније. Ко је био брзопдет у овој ствари, ја нећу да говорим, нека пресуди неко трећи. ЛИго се тиче оие замерке, да је више заменица употребљено као додатак пред једним глаголом", и т. д. Не налазим да је било баш тако пажљиво -и разложно избегавати једно мало иравидо, које миого брже упућује којим редом ваља употребити личне заменице. Мислнм да је требадо иди паписати то правилније или избегавати примере ове врсте. Нпједно ни друго није учињено. 12. Табак XXIX стр. 4. Изложена је, веди се, иотпуна промена глагода аоогт и Нге, а при том је изостављен РагНшре сошрозе и Раззе <1и ЗићјопсШ и од једног и од другог глагола. Преко онога првог прелазим ћутке, јер је исправка учињеиа. За ово друго (где је реч о Равзе <1и вићјопсШ) морам да кажем да нисам ии иомисдио да г. Несторовић не зна Раззе с1и 8и1)јоисНГ него сам хтео да покажем како је брижљиво ово дело рађено, кад је удешавано за српске школе! Што се тпче каваљерсгва о коме говори г. Несторовић, ја не верујем да он и зна шта је то. Довољно је да човек прочита неке ставове, а нарочито онај, где му је нека пиљарица руку водила, па да се види одсуство не само каваљерства него и обичне иристојности. Г. Нес.торовић, при закључку, чуди се како сам могао казати да је мади обим материјада па веди: „У 104 задатка нашао сам особених имена 83, других речи 559, свега 642, и словима шест с тотина четрдесет и две речи, међу које бројеве нисам рачунао. Кад се овима придруже речи из мешовитих (8) вежбања, биће их бдизу хиљаду." — Овако говори насгавник којн предаје Француски језик осам година. Ја ведим да је г. Несторовић могао употребити и 10.000 речи на овај начин, па да опет буде мала количина граматичког градива.

71*