Prosvetni glasnik

радња гдавнога просветног савета

555

калски шегрти, који пису нп све разреде основне школе свршиди. На стр. 51. у § 41. на место „помични колотур биће у равнотежи итд." треба да се каже: на помичном колотуру биће равнотеже итд. На стр. 55. код извођења закона: да је рад силе једнак раду терета, није ништа по мојој примедби учињено. На стр. 61. на крају § 51. учпњена је грешка у томе, што се наводи „да тежу на екватору смањује замајна сила више, него на половима". На ноловима замајна сила нимало не смањује тежу, јер је тамо замајна сила равна нули. Г. Зделар као нестручан за Физику чини грешке и у иревађању, јер о томе у оригиналу стоји овако: „да тежу на екватору смањује замајна сила више, него северно или јужно од екватора". На стр. 64., према примедбн у мом реФерату додао је г. преводилац и неколико речи о редуцираној дужини физичког клатна, и у том додатку стоји наиисано ово: . Нека се у исто време клати сложено клатно п клатно, које нека буде просто. Овом простом клатну мења&емо положај , док се не буде псто тако брзо клатило, као и оно сложено." По овоме види се, да г. преводиоцу није јасно то, како се помоћу једног клатна, које је тако направљено, да буде приближно математпчком клатну, одређује редуцирана дружина неког физичког клатна. Ко то добро разуме, неће рећи, да прп том послу треба простом клатну мењати положај. Простом клатну мења се дужина, а не положај, док се не буде исто тако брзо клатпло, као п оно сложено. Г. преводилац требао је да преведе тачно све оно, што се о овоме у оригпналу говори, па би добро било. На стр. 66. у § 54. на крају првог става стоји ово: „тела су еластпчна, кад нм можемо помицати њихове честице, које, кад сила престане да делује, заузимају иређашњи облик ". Језик и стил остављам на страну. Честице, кад престане сила да делује не заузимају „пређашњи облик", него пређашњпположај. Ако се хоће, да се заменица „који" односи па честице, онда на место речп „облик", треба да стоји рсч „полождј". У оригиналу заменица ,којн" односн се на еластична тела; с тога тамо стоји: „да заузимају пређашњи облик, кад престане сила да делује. II деФиниција за границу еластичности, коју је г. Зделар на крају тог става додао није за усвајање. Мислим, да је боље овако рећи: граница до које сме сила извршити иомерање честица тела, па да се оне опет поврате у свој првашњн положај, кад престане сида деловати, зове се граница еластичности. На стр. 67. у § 54. требало је објаснити, зашто се осећа отпор, како при размицању, тако и при примицању молекида неког теда на пр. каучука, и још зашто је отиор све већп, што се дедићи више размичу иди што се више примичу. И г. Здедар у место да објасни то тако, како би било разумљиво и за ученнке трећег разреда гимназије, он исписује овакав став, који је интересантан и по стилизацији: , кад пстежемо каучук, онда ће се он до некле истезати и ми ћемо осетити неко вучење у супротном правцу. Кад престане да делује спољашња сила, онда ће нстезање и оно супротно вучење ностати мање. И ако спољашња сила ирестане дедовати, каучук задобија првашњи облик." II оно мало час наведено, што је требало да објасни у овом параграфу, објашњава овим речима: „отпор што га теда стављају свакој променп свог обдика, приписује се силама, које делају међу молекидима." Лако је увпдети, да овако објашњење ннје довољно објашњење. Тако псто, на стр. 111. .у § 93., остадо је без објашњења, како се згушњава едектрицитет на кондензаторима. На стр. 115. није требало ништа додаватн, него је требадо само реч „сукобе" заменити са ,довољио прибдиже." И на стр. 129., у четвртом реду одоздо, требадо је учинитн поправку. У место реченпце ,кад се исцрпе ваздух са свим", да стоји : ,кад се исцрпе ваздух колико је могућно", јер п кад је пневматична машина најбоља ипак се не може ваздух са свнм исцрпсти. Осем овога побројаног, г. Здедар унео је у ово дедо још једну крупну грешку, која показује, да он нема чпста појма о томе, шта је то физички закон. Све оно, што је у оригннаду курсивом истакнуто, г. преводидац обедежава крупним сдовима као физнчке законе, и ако све то нису физички закони На то је учињена примедба у мом реФерату; с тога је г. преводилац сада на више места изоставио реч ,закон", ади ипак та грешкаи сада на више места парадира, Из свега овде издоженога Главни Просветни Савет лако ће увидети одговор на стављено ми питање: да ли је преводилац ово дедо поправио у свему према мојим примедбама. Бдагодарим Гдавном Просветном Савету на поверењу и модим га, да и овом придиком буде уверен о мом одличном поштовању. 8. августа 1896. г. У Крушевцу, Св. Атанацковик директор крутевачке гимназије,