Prosvetni glasnik

РАДЊА ГЛАВНОГА ПРОСВЕТНОГА САВЕТА

лота, па.се у. исказипаау закона од једаред јавља истезање, иритискивање. У примерима се погдавито истиче узрок појава мењања запремине, а тој појавп није једини узрок топлота, већ и друге сиде. С тога је требало изменити овај став у овоме смисду — што је исказано и у ранијем реФерату. Нарочито овде нема места изразу „истезање", који појам у физици ваља раздиковати од „ширљивости тела", јер овај значи увећавање запремине у свима правцима, док се истезање у главном врши само у једном правцу. Код § 12. стр. 10. није додато, да је за одредбу силе потребан, норед јачине, правца и нападне тачке, још и смер силе. То је требало унети у толпко пре, што не доноси никакву забуну код деце, само кад им ^е и то са неколико речи објасни — што и јесте дужност предметног наставника. А важно је поменути ово с тога, што није све једно, да ли сила при истом правцу делује на једну или другу страну. У § 16. стр. 13. ваља изоставити цео текст почев од тачке (стр. 12.) „овај ваздушни притисак него у долинама" (стр. 13.) и од „зашто виси стакленце " па до краја стране 13. Оно што се ту излаже, захтева, знање извесних појава, о којима се говори тек много доцније, а осем тога то исто је исказано много боље и јасније на месту где треба доцније. С тога је сасвим умесно то изоставити овде. У § 21. стр. 23. у деФинпцији за тачку топљења није у исправци строго тачио речено : „да је то она температура, на којој се тело топи". Боље је рећи: да се под тачком топљења не* кога тела зове она најнижа температура, на којој се тело почиње топити. Реченицу пак : „свако тело има своју одређену, а разна тела имају у опште разну тачку топљења" треба скратнти да гласи: свако тело има своју одређену тачку тоиљења. У § 30. стр. 38. није било протумачено, да једно исто тело има различите тежине на разним геогр. ширннама због различите величине теасе земљине (д). Закон би требало изменити у томе смислу. А на стр. 39. ваља сасвим изоставити оне ставове где се говори о еФекту силе п математичком извођењу израза за живу силу (енергију). У § 33. стр. 41. код тачке III није дат шири појам о криволиниској резултанти. Ту је речено само, да ће то бити, ако је једно кретање једнако, а друго једнако убрзано. Како разни узроци могу утицати на то, да резултанта испадне крива линија, то је ваљало рећи у опште: да ће резултанта бити криволинејна увек, кад год су кретања правцем Ох и Оу различита међу собом, а не везивати то за један специјални случај. просвктни гддсник 1896. г.

557

Код § 53. стр. 66. није довољпо јасно нсказана деФиниција за границу еластичности, јер се велп да је то : „истезање или иритисак, који за мало увећани производе сталну нромену облика код тела,. Боље би било ту границу деФинисати као величину оне промене, које неко тело највише сме добити, а да при том не изгуби способност, да се опет врати у савршено исти, пређашњи облик. У § 60. стр. 73.—74. 'за хидростатпчки притисак (на дно суда) стоје два закона одвојена, начињена од једног јединог. То је наглашепо и у ранијем реФерату, па је требало и ноправити, јер се овај закон ни у једној бољој књизи не цепа на двоје. Он бн се уједно могао исказати од тгрилике: да је притисак течности на дно суда једнак тежини оног вертикалног стуба течности, чија је основица само дно, а висииа једнака дубини дна испод површине течности. У § 73. стр. 93. вели се : „да се још у старо време копала у Магнезији у Малој Азији руда, па је и добила име магнет 1 . Овде не би било на одмет додати још, да се та руда сада копа и код нас, како не би деца мислила, да је има само у Азији. Осим тога, ваљало је нсправити и сам назив, јер се руда не зове магнет, нити има магнетне руде, већ магнетит, а то је руда гвоздена. При крају § 81. стр. 100. помиње се, како „електрична тела нроизводе звучне и светлосне појаве и Физиолошке учине". Међутим је познато, да поред ових има још механичких, топлотних, магнетских и хемијских учина (управо три врсте: физички где спадају механички, звучни", топлотни, светлосни, магнетски, 'хемијски кфизиолошки). Горњи је навод дакле, непотпун, а и није му место одмах у првом чланку, где се о електрини тек почиње говорити већ мало доцније у § 92. где се о тим учинима нарочито говори. Поједине чланке од стр. 107. до 116. закљ. ваља друкче распоредити и то тако да буде: § 90. о електроФору; § 91. о електричној машини; § 92. учиии нагомилане електрине; § 93. справе за скупљање (кондензаторц); § 94. учини испраЈкњивања и § 95. муња и гром. — Код лајденске боце у § 93. требало је објаснити начин пуњења и испражњивања, а не само упутити на слику, која онако, како је сгављена, не казује готово ништа о овоме. У § 95. стр. 115. нетачно је речено, да ће се добити варница — муња „ако се сукобе два облака са разноименим електринама или облак са земљом". Из овога би се могло извести да је муња последица сукоба два облака међу собом пли сукоб облака са земљом (гром), што у ствари не стоји, јер се муња јавља увек кад год се десе један по72