Prosvetni glasnik

558

РАДЊА ГДАВНОГА ПРОСВВТНОГ САВЕТА

ред другог два облака са супротним едектрицитетом, а то не мора баш бити сукоб. За појаву муње довољно је чак и да је само један обдак едектрисан, а други може бити и неедектрисан, јер први по припдипу инФлуенције изазива подеду неутрадисане едектрине у другом, извдачећи из суседног обдака иди каквог земаљског предмета с.упротну електрину својој. То пак чини, те се једна према другој гомидају супротне електрине, који својим нагдим неутралисањем дају варницу — муњу. Исправку је, дакде требадо учинити у овом смисду. У § 114. стр. 135. и 136. реч је о музичким инструментима, па је поменута само једна врста њихова — свираде. 0 томе је требало сасвим друкче одговорити, јер је познато, да ових пнструмената има две врсте према томе, да ди се тонови који се једино употребљују у музици, добивају тренерењем жица (виодина, гусле, тамбура, клавир итд.) или пак треиерењем самог ва-здуха (свирале), а ових опет има тројаких: са усном (а не са устима) — двојнице, дудук, ииштаљке и т. д., са језиком (хармоника, хармонијум, гајде итд.) и са левком (труба). У књизи је поменута само ова друга врста, а о првој нема нигде ни речи, а ту су баш они инструменти, са којима деца тако често долазе У Додир.

У § 124. стр. 147. треба сасвим изоставитп реченицу: „ако у горњем огледу за угао и покренемо сказаљку 06, онда се покреће пруга Н за 2 а т. ј. одбијени се зрак покреће за двоструки угао. Доказ цртежом". Овај је став у овој књизи сасвим пздпшан; деца га овде, и само овде чују, а. нигде више од њега не виде никакве примене. Поред ових напомена има још некодико ситнијих, али које не задиру у суштипу саме ствари. Ну, ја сам био тодико слободан, те сам све ове напомене ставио до знања г. Здедару, да их није исправио, а да је то требао учинити. Он их је радо примио и накнадно све исправио како треба, а за неке је овдастио и мене да их сам, с његовим знањем исиравим, што сам и учинио, нарочито код места о музичким инструментима, о учинима електрине, као и свуда онде где је, по ранијем реФерату, требало какав закон раније исказати или га изближе објаснити н. пр. код границе едастичности, хидростатичког иритиска, јачине звука, одредбе тачке кључања; код магнета, лајденске боце, муње и грома итд. — Што су учињење ове накнадне измене, а наглашене су још у првом реФерату, то је учињено из раздога, да књига буде боља и потпунија и да би се ирекратида даља процедура око накнадних измена и допуна.

Статистика испита зрелости за 1893.

Ш- К 0 Л С К 2 -1894. школску годину. I Римназије.-

Школе — Есо1е8

Број ученика који су имали КопЛге сГ е1ете8 сцп оп1 еп

Година — апз

ЈВрој утеника рођених у Србији, уокругу КотБге <!' 61еуез пез еп бегМе с1апз 1е Јерапешет <1е

Рч

12.3 I 3 ! и 0 0 I 03 О 'ЈГ5 13 ° о Рч Р4

н н

|М

0 _ и И К

I беотр. гимн. — I еттп. <1е Ве1|*гас1е II беогр. гимн. — II &утп. с1е Ве121'ас1е Зајечар. гимн. — Сгутпазе |1е 2а1е4сћаг Краг. гимн. — бутп. <1е Кга§оше\'а (;2 Крушев. гимн.— вутп. с1еКгоисћеуа(;2 Нишка гимн. — Оутпаве с1е Шсћ Пожар. гимн. — бутп. <1е Ројаг^уаи Шабачка гимн. — вутп. <1е Сћаћа1;2 Све гимн. — Тоиз 1ев дутпазез

30 28 5 5 18 15 15 13 129

1 7 5

27 26 4 5 17 14 12 13 118