Prosvetni glasnik

иаука и настава

579

Из овога видимо, да је и у гимназијама и у реалкама најбоље био заступљен трговачки сталеж. У гим. било. је највише трговачких синова, а у реалкама занатлијских.

У реалками било је најмање синова свештеничких наставничких и служитељских, и то од сва три сталежа проценат је био подједнак ; а у гимназијама било је најмање служитељских синова.

НАУКА И НАСТАВА

РАЗВИТАК СРПСКЕ ГРАМАТИКЕ У ОВОМ ВЕКУ ИОГЛАВИТО КАО УЏБЕНИКА ЗА СРЕДЊЕ ШКОДЕ ^ДИТЕРАРНИ ГЈРКГ<ЛЕД по Пипину-Спасовичу, Ст. НоваковиЋу, Јов. БошковиЋу, И. Срезневском, П. Кулаковском и др. НАПИСАО Дим. јЈ. уЛИхЛОЈЕВИЋ - (НАСТАВАК) Уметнуто предложен^. За овим долази иодела синтаксе на три главна дела: I СлаганЋ рдчи, II УиотреблнванЂ иодежа и П1 Сз>вдинлванЂ иредложенл. Глава ирва износи сада слагање реченичних делова, кад су разне врсте говора. Глава друга износи Ћ уирављап,е речи" или употребу надежа, које дели на ираве и косе а назива: Именителнип, родителнглп, дателнип и т. д. најпре без иредлога, а затим са предлозима. Глава треКа говори: о саставллнчо иергода и о знацима „иреиишнл". Ови су му знаци: 1. заиета (,), 2. точка и заиета (;), 3. д†точке (:), 4. точка (.), 5. знакг иитанл (?), 6. знакг удивллванл (!), 7. знакг мислодЂлЂМп (—■), 0. знакг иресецанл (....), 9. знакг затварања (()) и 10. знакг иривоЏнл (,."). За тим следују правила где се који „знакЂ препишшл" ппше. Да и у појединим чланцима има пуно погрешака и смешних деФиниција не би требало ни номињати. Тако нпр. § 10. гласн: „СлаганЂ зове се уиотребллванЂ ирилични' свопству езика завршиванну рЂчима, ков се у иредложенњ находе", (стр. 21.). На стр. 29. § 15. гласи: „ УиравллнЂ рЂчи есте то, кадг нека рЂч% требуе да друге рЂчи, ков се иосле нЂ меКу, дођу у овап или онап иадеж". На страни 30. § 18.: „Еоси иадежи доиуннвалоКи рЂчгп зависе одг други рЂчш, кодг кои они стов, као одђ самоставни рЂчш, глагола, нарЂчгл итд. кол уиравнк)-са косимг падежима". На стр. 32. § 22.: Родителнни показивана своиства и знакова

предмета уиотребллва се при самоставинмт. р4чима и помоћномЂ глаголу битп " На стр. 39. одељ. III: „Са дателннмљ ладежомг управллк) такође и нарЂчгл свопства кол су произведена одђ приложнн р4чш, кое требуго таи падежг". Сем иредлога, по овој синтакси ирилози „нар^чјн" унрављају иадежима. Тако на стр. 40. одељ. VIII гласи: „Са родител. иадежомг уиравллњ иова нарЂч/н: 1.) која показуго мЂсто: Елизу (!) цркве. Више куће. Изванг села. Дужг мора. Иоредг рћке и т. д. 2.) кол показуго врЂме: ПослЂ смрти. Прие зоре... Накомг себе. 3.) Нар г ћчга осимг п разма, збогг, ради, чрезг и т. д. Да ово нису „нар г ћчш" него такође иредлози сваком је данас познато. У глави тре&оп на стр. 60. § 34. вели: „Пер1одт> се зове предложешћ, кое е, као што треба подпун&но и распространћно са прилнчнимг р г ћчима и израженвима". — На стр. 65. алин. 2.: „У раскидлбпвоп бес4ди међу предложеивима, кол су по смнслу сгедии^на, а особито кадг се у нвима не налази причанћ, него разсуждаван^ или оиисивашћ,.... (пише се точка и запета). — На истој стр. иример: „Наеданпута се изненада наоблачи, почне грмлћти, падати киша; и мн моралисмо се разићи и тако даље. Год. 1861. ова је синтакса добила друго издање, које се од првога разликује у толико, што у иочетку има мали предговор, у коме се правдају погрешке првога издања тиме, што је иисана и штампана на брзу руку ради хитне школске потребе, а ово друго издање је мало поправљено и доиуњено „ збогг тога, што се времена ни ираве волЂ нге имало, да се око нЂзиногг иоиравллнл и дотЂриванл ради ..." При свем том термини су местимице посрбљени и језик је у опште нешто бољи. Треће издање од 186?. год. напредније је у иечему од оба ранија издања, не толико системом и распоредом наставнога градива, колико језиком и новим иравоиисом. Већина назива и термнна узета је по Даничићу, а целокупан је језик миого бољи