Prosvetni glasnik

РАДЊА ГЛАВНОГА

ПРОСВЕТНОГ ОАВЕТА

71

судим, је ли овај речник опширан иди скучен, објашњује ли довољно све појаве и особине, или је недовољан. Према томе што се у речнику објашњава: Мп в. јеш, 61ј1 в. јеггг (стр. 15.) и за најпростију, почетну реченицу немиповно: г|1, је, јесте (стр. 50.), даље: ег, он (стр. 26.), ј:е, она (стр. 77.) п е§, оно (стр. 28.), морам узети да је ова читанка намењена ученицима другога разреда, који су за неколико часова из каквота немачкога буквара (кога'?) научили само немачку азбуку (готицу и латиницу) и главна правила о изговору, не знајући значења чак ни неминовноме г(1. Ово ми не може нико порећи, а када је тако, онда тај речник морам и ценити с тога гледишта. Друга неказана ствар, које се опет морам домислити, јесте колико година треба ова читанка да нослужи ученика. Када се узме да се у нас може у II разреду за годину дана лепо свршити први део Малинине читанке (и ако има у другој половини и пуно српских реченица, око којих се утроши бар тројином више времена него око немачких реченипа), и да се у III разреду опет за годину дана може лепо свршити до стр. 87., дакле за две године свега преко 150 страна, онда је ван сваке сумње, да ће се моћи и ова читанка свршитн за две године (јер штампана — без речника као што сам рачунао и Малинине читанке — не би изнела много више од сто страна истога Формата, па ни толико, ако се свако штиво не почне на засебној страни). У томе ме утврђује и обим немачких почетница читанака за Француски језик (а и њихове гимнасије имају само 7 часова у прва два разреда, у којима се учи Француски). Пре свега чини ми се да је речник одвећ велики. Када се узме да има у рукоцису 100 страна, и да је просечни број речи на страни 30 (махом већи), онда значи да их има преко 3000. Па када се и одбије на упућивање глаголских облика на неодређени начин, ипак остаје бар 2500. А када се узме, што тврди Макс Милер (ШанешсћаЛ (1ег бргасће), да образован човек располаже са 3000—4000 речи, а земљорадник са непуних 300, онда је свакако сувпше тражити од ученика II и III разреда гимнасије (дакле у 12. и 13. години), да само из књиге науче до 2500 туђих речи. Овај се број могао знатно умањити, да су се текстови, ма и мало само, дотеривали и да је речник састављен по штиву за свако засебан речник (иа после макар и овакав општи за тражење заборављених речи). Овако тражити од ученика да првога часа претура по речнику од 3000 речи, значи убити му вољу и кочити рад. Али овај и овакав речник још би порастао, да су речи објашњене како ваља и да су унесени

п сви германизми и идиотизми. Да бих то доказао, морам ићи оним путем, којим би и почетник. Када би хтео превести прву песму (стр. 1.), он у речнику не би нашао облика тгсђ; а када би му неко рекао шта значи, превео би израз: хф дгад јо (иг писђ ђш са: ја иђах тако за себе тамо, а то овде не значи. У изразу: тф!§ зн јифеи превео би опо зи са једним од оних 11 српских предлога што их има у речнику иза зи, па опет не би ваљало, јер му није казано, шта је ово §и. У реченици шфШ ји јифеп, ћа® гоаг тет бти не значи ћег ©11111 ни чуло, ни дух, ни мисао, ни смисао, већ намера. Облика јађ нема у речнику. Именице ћег ©1егп нема у речнику. Исто тако ни облика 1еиф1епђ, а баш да га има с упућењем: в. 1еиф1еп, не би ученик знао, који је то облик од тога глагола; па и то да зна, не би ваљало да преведе са: светлећн (цветак као звезде светлећи), већ прндевом: светао , сјајан, јасан, јер је овде 1еиф1епђ употребљено придевски. Облика тооШ' па ни гооШе нема посебио у речнику, већ га ученик мора сам умети наћи код^ гооИеп. Овде нрво ег не значи ни: ово, пи: то, ни : оно, већ је 4. пад.: њега, га (цветак). Што сам рекао за гооШ' важи и за јоШ' и јо11. Речи |егп пема у речнику, а тако исто ни ћа§ ЗВеНеп. У речнику има агиђ, али нема дгиб ... аи§, ни апЗдгаБеп, ископати, нити а!1еп (3. н.' м.), као нн ћеп (3. п. м.). Нема ни 1гид ни р?1апј1' (ни рј1апз1е), а има их сложених с нредмецима. Нема ни придева ј!Ш, који је овде потребап, а нма: јШ1е гоегђеп, стишати се. Није довољно у речнику Ог( (е, бг1ег), 111., место. Нема зшегу! ни 61111)1, а има њихов начин неодређени. Овде гшшег не значи: увек, већ:једнако. Ето на колико би незгода наишао почетник само у првој песмици од пет строФа по четири стиха! Навео сам да се претпоставља да ученик не зна ни шта значи: 1ф Бт, ћи 61(1, ег 1)1, па се не може нп претпоставити, да зна ове друге ствари. А ако се мисли да му ово све има казати наставник, онда је половина речника сувишна. Трећега нема! Па кад је оно прво, онда је ваљало у речнику ређати речи по штиву, па на првим до ситница показати све и упутити ученика, да после по аналогији изналази сличне случајеве и без речника. Али да се не би мислило да је то с-амо с овом иесмом, да наведем напомене и из даљих штива, јер сам првих иет реч по реч поредио са речииком, а после само местимице (бНсћргоће). У другом штиву нема у речнику: јегает, ете, вешипћег1е, иијегеп, 1"ад1е, фт, гоо11е, |егђ. еиф, егјфгоДеп. Уз предлог ибег требало би ставити да захтева 4. пад. (па тако и код осталих предлога, јер се не поклапају увек српски и немачки предлози). Нетачно је &еп- (еш