Prosvetni glasnik

НАУКА И

НАСТАВА

197

За свестан рад иотребни су: 1) представа о ■цуљу рада, или идеја, која има да се оствври; 2) жеља за остварењем циља, као иредосећање пријатиости, која ће наступити нарочито после свршенога дела и постигнутог успеха; 3) илан за израду, где се са свим тачно утврђују смер, начин и средства за будући рад; 4)јака намера, и чврста одлук а, или предумишљај, што се огледа у спремању за рад, претпостављајући, да је могућно постићи успех; 5) почетак и продужење самога рада, који бива услед импулсије и реакције разумне воље и инервације моторне живчане системе; 6) завршетак рада, кад је свршено дело, кад је постигнут усиех према утврђеном плану, који прате пријатна осећања ниже или више врсте. Људи, у којих је воља слабо развијена, нису одлучни и енергични; они су обично и слаба характера. За то је и у школи врло нотребно развијање воље. Највише прилике за то дају они предмети, у којима има вежоан.а, као вештипе, језици, цртање, ручни рад, гимнастика и други , где се дакле пева, свира, говори, пише, црта, ради, креће. Ну и цео остали школски живот, школски рад и школски поредак дају прилике за усавргпивање воље. б) Развитак характера зависи у првом реду од развијености воље и осећања, а у другом реду од развијености свести. Характер се огледа нарочито у одлукама, и у делима,. За то је при васпитавању потребно неговање одлучности и одважности, и вежбање у самом раду. У овОхМ случају развиће се волициоиалан характер, који је самосталнији, јачи и активнији од емоционалног и интелектуалног характера. Човек с таквим характером више ће урадити, него човек с друкчијим характером. Ко много ради, тај с почетка често и греши, али тако долази до иоузданога личног искуств а и до извежбаности, чега немају они, који мало раде, те су за то непоуздани у озбиљним пословима и у тешким приликама, нарочито за време какве опасности. Неирактичан човек не уме да се нађе у оним приликама, где треба одмах да се одлучи и брзо да ради, и ако има погребнога знања за то, као н. пр. у случају пожара, поплаве^ рата итд. Активан характер иобеђује сметње, које стоје на путу к успеху; а иасиван характ-осиктни глденик 1897. г.

тер уклања се с пута или трпи и сноси, што га снађе. Триљење може бити неки пут корисно, али снага се цени више по отиору против непријатељских сила. У том се разликују обично женски и мушки характер. —■ — У осталом, о утицајима на развитак характера говорено је код задатака васпитања. II. НАЧИНИ НЕПОСРЕДНОГА ВАСПИТАЊА. 6. а) Генетички и паренетички начин. Нека осећања и неке побуде, којих васгштаник још нема, могу се усадити у његов дух и могу се поступно развијати у редовним приликама тако, да се при том поступа по утврђеном плану, радећи на том непрекидно и с.истематично — по генетичком начину; а у ванредним приликама може се на том радити онда, кад те прилике буду згодне за развијање осећања и побуда, и тада се поступа по иаренетичком начину. 1) По генетичком поступку развијају се она осећања и они правци воље, који су одређени према васпитним задацима, дакле осећања пријатнога нахођења — услед неговања здравља, осећања угоднога и кориснога занимања и пословања, осећања лепоте, истинитости и доброте, после морални и социјални, практични и технички правци воље. Треба, дакле, створити и развити иедагошке иобуде, т. ј. више побуде за учење и за рад у опште. У том може и настава помоћи. То је објективна страна овога поступка; а субјективна је страна у личности појединих васпитаника; свако лице захтева друкчији поступак, јер и ако два лица раде једнако, осећања или побуде за тај рад могу бити различни у њих. Овде се хможе згодно ирименити она стара изрека, која каже : ако двојица раде исто, ипак није исто. Тако н. пр. неки ученици раде за то, што морају нарочито у нижим школама; а неки раде за то, што воле рад и штб цене науку или вештину, као што то бива махом у вишим школама. Мала деца не знају за доброчпнство, захвалност, ираво, дужност, част, корист итд.; ну она ће све то мало по мало упознати, и у њих ће се најпре развити осећања и тежње у том смислу, ако се ставе у такав положај, где ће сами искусити пријатност и корнст од доброга рада, а не26