Prosvetni glasnik

198

НАУКА И

НАСТАВА

пријатноот и штету од рђавога поступка. Већ оамо то искуство, које деца стеку најпре при заједничким играма, да се добро добрим враЛа, а зло злим, може да развије у њих повољне побуде с моралне стране. — Нри учењу рада. најбољи је онај постунак, где се буде она пријатна осећања, која леже у самом раду, т. ј. која произлазе из самога рада; јер тада је успех најпоузданиЈи. 2) По аарвнетичком начину поступа се мало друкчије. Код деце су осећања и импулсије више моментани, и характер је у младих људи више импулсиван и експлозиван, те је тешко задржати их у једнаком расположењу ' при редовном раду. С тога се, према паренетичком поступку, бирају згодни тренуци , кад се нањих може васпитно утицати. Ово се чини на подесним местима и у згодним приликама, нарочито у оним случајима, кад васпитаник већ има добрих мотива за рад, па их треба само потпомоћи, појачати и одржати, а ово може бити: оиомињањем (паренезом), наговарањем, поучавањем, саветовањем, храбрењем , и побуђивањем на живљи и трајнији ра.д; а ако је правац рада иогрешан, онда су потребни: задржавање , заустављање, спречавање, уклањање, одвраћање, и упућивање снаге на другу страну, или на други правац, нешто с помоћу обавештавања , а нешто и с помоћу унижавања, али тако, да ово не буде понижавање угледа и вређање части васпитаника, него само сузбијање и слабљење отпорне снаге, која се на зло употребљава, н. пр. сујетног и разметљивога васпитаника треба мало посрамити или иостидети. За овакво поступање има највише ирилика у домаћем животу, а има их доста и у школском животу, и то нешто при настави и при екскурсијама, а нешто у случајима дисциплинске природе. У таквим приликама поступа се обично брзо и кратко, без многога говорења (или моралисања), јер овде се тежи за тим, да се ироизведе неиосредни утицај на осећања и на вољу, а не наразум, и ту претеже субјективна страна генетичко-паренетичкога начина, где има највише индивидуалисања при васпитавању. (овршим: ск).

РУЧНИ РАД У МУШКОЈ ОСНОВНОЈ школи од Јов. С. Јовановића учитеља и управитеља учит. курса за ручни рад. (паставак) Предмети Ми смо пошли с тога гледишта, да ручни рад ваља завести не као занат, већ ради васпитања. И кад смо ово усвојили. онда ћемо увек гледати, да имамо више предмета, на којима ћемо истакнуте циљеве постизавати. Од радова, који су до сад завођени по школским радионицама — изнећемо са својим погледима најглавније. 1. Ковачке радње. Раде се све оправке на домаћим и пољопривредиим алатима с ватром. Оне донекле децу занимају, а после постану досадне. Ради се увек стојећи у загуш љивом ваздуху, са врло много покрета. Развијају љубав раду, али не реду и чистоти. Снага се дечија прекомерно напреже, теместоразвоја телесног бива. напрезање. Методски се моаЈе мучно удесити. Ковачки радови никад не могу бити тачни, јер је материјал тврд, а дете ие може да га преради како ваља. Деца брзо изгубе вољу за овај рад, јер ништа сама не могу да ураде. Данас је ретко видети овај предмет у школској радионици. 2. Метални слојд. Ово је комбинација рада од дрвета и метааа. Праве се кавези, шарчице, резице од тенећке и жице. Овај је рад нарочито по немачким школама заведен с усиехом. Занима децу. Она веџбају руку свестрано, уче се раду и тачности, органи им се снаже јер се не ради мирно седећи. Овај се предмет предаје као иромена у раду у вези са столарством. Ми га за сад не предајемо због скупоће алатака и материјала, али је вредним прегаоцима остављено поље за рад и покушај. 3. Плетарство. У Аустрији су одсудно нротив завођења овег предмета, одричући му сваку васнитну важност. Но у нас нарочито овај се предмет може с коришћу завести нрема месиим приликама, иарочито зарад јевтиног и изобиљног материјала. Овде спада: корпарство, плетења од сламе ужета, шешира, отирача за обућу, а то би за нас где је грађа за ово тако рећи бесилатна, било од иеоцењиве вредности. Многи износе разлоге, да је седећив рад, да наиреже дечије моћи, да производи болове у прстима итд. те да га не ваља уносити у школу. То све