Prosvetni glasnik

27*

НАУКА П НАСТАВА

207

правом науком, и у исто су се време почели изучаватп предмети из људскога света с историјског гдедишта, које иије било познато у XVIII веку ни у изучавању језика, ни у изучавању ФилосоФије, ни у изучавању права, ни у изучавању народне економије. Историјско гледиште је гледиште развића, еволудије; са њега се мора полазити, кад год се изучава ма која страна културнога и социјалнога живота човечанскога, јер то захтева сувремена наука. Еволуционо гледиште продрло је у XIX веку у науке о организованој и неорганизованој материји: царство животиња и биља, по схватању сувременога човека, нроизвод је поступне еволуције, а такав је производ постуине еволуције и цела земаљска кугла, сва наша сунчана система, све што је створено у свету, једном речју, цео свет појава. Па и ФилосоФија XIX в. јесте еволуционистичка, објашњавала она свет идеалистички (као што је радио Хегел), или реалистички (као што ради Спенсер). По еволуционом је гледишту релативно све што постоји и све што ми знамо. Носред тих промена, тога покрета, те релативности остају у нашем сазнању непокретни, неизмењиви, безусловни само идеали истине и правде, којима ми тежимо, али знања о њима немамо, него само верујемо у то, што је истина и што је правда, и верујемо да су се они стали откривати још од првих почетака историјскога живота и да је историјска еволуција човечанских погледа о свету у исто време и историја тога откривања. И наши погледи о свету производ су историјске еволуције, а знања, на којима се они заснивају одликују се релативношћу. Али, ако су

она сагласна с нашим поимањем истине и праведности, вреде за нас колико и права знања, која задовољавају наш ум, и права вера, која задовољава нашу савест. Ми смо дужни веровати у истинитост и нраведност наших погледа о свету (а могу ли погледи о свету и бити без вере у њих?) али, у исто време, морамо имати на уму, да је, њима ван нас самих, значај релативан, и за то нам баш нико не даје права натурати нх ма коме другом, а још мање бпсмо смели иавијати живот у имо њихових догмата. II кад није Фанатик, може човек бити чврст п непоколебљив у својим уверењима и тежити да та уверења изво.јују себи у животу победу путем обавештавања, слободно распростирући их по средини, у којој се креће и радећи да се она остваре. Тако схватање својих иогледао свету, од којега би био далеко дух нетрпљивости, Фанатизма, деспотизма и тираније, једино је сагласно с оним поштовањем туђега достојанства и туђих права и интереса, на којом треба да се заснива морално понашање — оно је сагласно са идејама слободе мишљења, слободе савести и слободе живота, а свима је противаи сваки апсолутизам и догматизам, мистички или рационалистички, било да му је сврха одржати што се од старине затекло или креиуги живот у напред. Ну, да би се човек научио тако схватати своје погледе о свету, потребно му је да се васгштањем нривикне историјски гледати и проучавати област људских мисли, а то се може постићи једино правилним историјским образовањем, уз које, ја тако мислим, треба да иде и философски критицизам. (НАСТАВИЂЕ СЕ)

\ * ОЦЕНЕ 2 ПРИКАЗГ

Ун1а1 Де 1^а Шасће & Сашепа 1)' А1теп1а. — Соигз с1е СгеодгарШе. — епзе^петеМ зесошШге. Агтеп(1 СоНп & С -1е. ЕсМеигз. Колика се важност признаје ГеограФији у Француским средњим школама, најбоље ће нам посведочити наставни програм ове науке у њиховим средњим школама. У класичним гпмназијама предаје се ГеограФија у прииравном разреду, за тпм у IV,*) III, II и I (реторичком). У реалним гимназијама (за модерне науке) нредаје се ГеограФија од највишег разреда, првог *) Код њих се разреди Ороје обрнутим редом. I је разред најстарији, па II, III, IV, V, VI, VII, VIII и нриправни разред.

(у оба одсека — иаучном и литерарном), па, без прекида, до приправног разреда, У прпправном разреду обеју гпмназија (класичних и реалннх), предају се општи појмови из ГеограФије, за које нису потребни никакви уцбеници, па се то нарочито и каже. Ученици се упознају с главним геограФским терминима, који се наглашују приликом причања каквог путописа но крајевима који су ученицима већ познати. Показује им се на глобу и на карти распоред океана и континената, нарочито положај Европе и Француске. Проста описивања и причања малих путовања. У класичним гимназијама предавање ГеограФије почиње од њиховог IV разреда. За овај разред тражи се из ГеограФије: општа знања из Физичке ГеограФије и обе Америке. Из Физичке (или Опште) ГеограФије захтева се у лакој али опет