Prosvetni glasnik

208

ОЦЕНЕ И ПРИКАЗИ

научној Форми познавање гдавних Фактора, који чине ову ГеограФију, као: морске струје, вудкани, земљотреси, мадрепорска острва, сви појави који чине климу итд. За познавање обе Америке потребно је знати њихове главне Физичке карактере, поједине предеде, сцене и појаве који дају овим земљама нарочите одлике, а код ученика задржавају трајне импрееије. У III разреду предаје се : Азија, Океанија и Африка. У II разреду Европа осим Француске. У I (реторичком) само Француска. Тај се исти материјал, само у другојачијем распореду, предаје у свима разредима реалних француских гимназија. Горе поменута два писца написали су Соигз с1е Сгео§гар1пе — за средње школе. Соигз (1е Сео§гар1пе чине четири књиге и атлас. I књига садржи: />« Тегге. X' Атеггдпе, раг Сашепа Б' А1те1с1а. II књига, Ј7 Лзге, V Оееапге V Ајггдие , раг \1с1а1 с1е Ба В1асће е! С. В' А1теп1а. III књига, X' Еигоре, тогпз 1а Ргапсе, раг С. I)' А1тек1а. IV књига, Ха Ргапсе, раг Л1с1а1 (1е Га В1асће е! Сатепа Б' А1те1(1а. АМаз депега1 (Шз1о1г е! 6ео°тар1пе), раг УМа1 с1е Га В1асће. Ове су књиге писци наменили и министарство одобрило за уџбенике њихових средњих школа, по новом програму од 1890 године. Еао што се види, распоред је материјала исти, као што захтева програм за. класичне гимназије, почев од IV разреда па даље. По овоме судећи оне се најкорисније могу употребити за уцбенпке класичних гимназија. У њима је изложено све што је иотребно из Географије да зна један образован човек, а ту сврху и има геограФска, настава у средњим школама.

Писци, који пишу геограФске уџбенике, морају изобиловати богатим и разноврсним геограФским знањем; морају бити добри проматрачи; вредни читаоци; а уз то морају бити вични наставничком послу, те да умеју добро схватити умни капацитет онога света коме намењују своја дела. То су основни захтеви за раденике ове врсте. Нпједан од ова три главна услова не смеју изостати. Таквоме писцу остаје сада једини, али најтежи посао, да од богатог и разноврсног материјала, унесе у уџбеник што мање, а што једрије садржине. Ну, ни са тим, за писца ГеограФИЈе, није све речено. Често се пута неки важни геограФски карактери односе на више земаља или предела, његова је дужност не истицати их свуда, и ако су за ГеограФију важни, већ их запостављати другима, који нису толико важни за геограФску науку, колико су важни за саму ту земљу. Држећи се овога и још многих других околности, ГеограФија може тек тада постићи своју сврху, кад сваку област маркира као у неколико засебну целину. При овоме, опет остаје главни захтев, да се ово постигне са што је могуће мањим уџбеником.

Биће да су најстарији школски уџбеници за модерну ГеограФију изашли на немачком језику, а познато је, да су Немци дали највећи број раденика овој науци. У последње време, Французи су знатно почели одмицати од онога стадија у коме су Немци били још у почетку овога века, и труде се свима силама да их претекну. Ну, за сада се може рећи ово: Немцп су много старији и многобројнији радници ове врсте; имају много геограФског материјала по свима гранама ове науке, и ко год се труди да их престигне мора узети досадашњи њихов рад за темељ даљем раду. То је што се тиче научног материјала. Али за школски материјал, уџбенике, стоји обрнуто. Немци су написали много и то врло разноликих уџбеника, израдилп су много школских карата и дали су велики број геогра®скпх методичара. Французи, пак, немају, велики број уџбеника, али су њиховп уџбеници савршенији; нису израдили велику масу карата, али им ова вештина нагло напредује; немају велики број методичара, али овим се мањим бројем много боље номажу и подмирују своје потребе од Немаца. Нигде у Немачкој није тако изведено и примљено начело Немца Кирхова, који каже: „жеља ученика, да дознаду што год о страним земљама и народима, гони нас одлучно, да почнемо топограФију са ваневропским земљама, а да је завршимо са својом домовином", као што су то Французи извели у својим уџбеницима. За сада стојимо са ГеограФијом овако : ко хоће да се занима научном ГеограФијом, нека то тражи код Немаца; ко, пак, хоће, и коме Ј'е потребно, да се занима школском геограФИЈом, уџбеницима, нека тражи код Француза. За потврду овога ништа нам друго не треба него најновији уџбеници, који су написали горе поменутп Французи у ове 4 књиге са засебним атласом. Ово су најсавременији уџбеници, какви се само пожелети могу, а то им је признала и немачка литература. 1 ) Огромни материјал, кога су писци узимали из најновијих дела свих народа, нарочито и.з периодичних и сваковрсних часописа, по картограФији и статистици; за тим путописе, монограФије, трговинске и индустриеке извештаје, средили су писци, према релативној важности самога материјала, у две категорије: једна је општег значаја и та чини основни текст; друга је специалног значаја и чини споредни текст. У основном тексту речено је све што има да се каже од општег значаја и то служи за целину геогрФаске наставе; у споредном тексту помињу се поједини специјални Феномени, који се односе на неку иартију из опште ГеограФије или на неку област из специјалне ГеограФије. Иосле сваке партије долази резиме, који опет за себе чини целину. Ту се посебним мислима кажу, у најкраћем обиму, главни моменти из те партије. Ови опет резиме-и свих партија укуино се хармонирају. Поред тога, што уз ова дела има засебан атлас, ипак се у свакој књизи находи, велики број картограФСких скица. 1 ) Зирап, Ре^егшапп^ Оео^г. МШеИип^еп, 1896.