Prosvetni glasnik
242
наука и настава
10. б) Утицај примера и аукторитета васпитачева. 1) Пример васхштачев у погледу на понашање, рад и начин живљења вреди за децу више него поука; јер ову она не могу још да разумеју,а на пример се угледају, па макар и не разумела намеру и поступак старијих. Добар пример утиче повољно и на веће васпитанике; јер рад других људи дејствује јаче на њихов дух, него само мннјљење и говорење. А ако још васгштач сам не ради и не живи онако, како препоручује својим васпитаницима, онда они могу и да посумњају у вредност његова савета и његове поуке. Тако мисле и одрасли људи, који нису довољно образоваии; они цене свештеника, наставника, судију, чиновника, старешину по оном, како они раде и какви су они сами; па с тога, ако они не вргпе своје дужности, како треба, онда дају рђав пример другим људима, а нарочито омладини. Поред примера у околини васпитаника, који су тако рећи очигледни (или очевидни), има још и идеалних иримера., које ученици налазе у народној и општој Историји, у религији, у литератури. Ови су примери за одраслије васпитанике врло корисни; њима се замењују обични примери из садашњега живота, који непосредно утичу на васпитавање. Ових последњих примера и нема тако много, јер васпитачима је тешко удесити сопственошжашанзе тако, да увек служи за углед васнитаницима; а још је теже подесити сву околину њихову онако, како то захтевају васпитни интереси; за то у обичном животу у садашњости има више рђавих примера, него добрих. Ну с друге стране, не треба ирецењивати утицај иримера на васпитање; они сами нису довољни, него је уз то потребно солидно образовање духа, које неће допустиги, да ученици следују рђавим примерима, као што то чине по неки неискусни, несамостални и невини млади људи, кад их неки туђ ноступак изненади својом новином, особитошћу, чудноватошћу, због чега они радо читају и забрањене списе (с иеморалном садржином) и гледају којекакве слике, кријући то од старијих. За то се пази, да васпитаници не иду у рђаво друштво , и с тога се покварени ученици пе трпе у школи, да не би покварили друге ученике.
2) Аукторитет васпитачев сам ио себн не задобива осећања и не привлачи васпитанике с пријатне стране, него их више ириморава , да поступају онако, како васиптач жели; то је, дакле, управо непријатна побуда за рад (по Бену). Ну то је прнморавање више унутрашње природе ; то је као неки страх од јаче умне силе васпитачеве, која опет непосредно дејствује на унутрашњост васпитаника, без употребе спољних принудних средстава. У том смислу, аукторитет је потребан и за непосредно васпитање, а нарочито онде, где се захтева обавештавање, илп поучавање, и где се тражи васиитно ирилагођивање, које не пде само ио себи. С тога је иотребно, да углед васпитнога завода стоји на оној висини, с које ће моћи утицатн на омладину, помажући јој, како би се и она могла попети на виши ступањ образованости и характерности. Нарочито је потребно, да се одржн научни аукторитет и леп глас старешине завода, разредних старешнна и појединих наставника, како би им се ученици драговољно покоравали. У иротивном случају могло би се десити, да поједини ученици не поштују, како треба, неке своје наставнике и да омаловажавају њнхове наредбе. — Утицај аукторитета јавља се не само онде, где треба ограничити вољу васпитаника, него н онде, где треба пробудити оданост према умној и моралној надмоћности, коју ученици и нехотично морају признати и поштовати. 11. в) Утицај похвале и награде. Похвала и морална награда, које се, у мањој или већој мери, дају добрим ученицима, појачавају њихово самоосећање и њихово самољубље. Таква награда сматра се и прима се као неко истицање и одликовање према другима, док материјална награда даје неко чулно или материјално уживање. С тога нохвала и награда могу бити јаки мотиви за рад младих људи. Ну често и зрелији људи цене одликовање и награђивање, и знаке за то (ордене, медаље, похвалне листове, дипломе, венце, па и новчане и друге стварне награде); а само потпуно образовани људи задовољавају се унутрашњим признањем своје савести. Ну сувише појачано самољубље може биги штетно по моралнп развитак, јер би