Prosvetni glasnik

282

К 0 В Ч Е Ж II Ђ

К 0 Б Ч

ШК0Ј1Е ЗА НАРОДНО ОБРАЗОВАЊЕ од Љуб. М. Лротића Мали народи, који су у опште у културп мање Ш1ше изостали, морају се труднти, да што нре постигну што им на нојединим нољима рада оскудева, л ааче би морали нрестати да живе као самостадни иароди. Културнп таласп великнх, образованих народа учинили би им, дакле, ире или после крај. Мали су иароди свесни тога, те отуд и тежња њихова, да се савеликим народима. ио могућству, што нре изједначе. У тој ревности понеки мањи народ често нута постакне на неки особити рад чак и велпке народе. Овакав је случај и са оснивањем Великих Школа за народно образовање (Уо1кбћосћбс1ш1ец), које су се први пут јавиле у Данаца у. првој иоловини овога века, па после и у другим северннм земљама : Шведској, Норвешкој и Финској. Данас пак Немци у велпко размишљају, како да се оснивање ових Великих Школа и у Немачкој у пракси изведе, пошто су Велнко-школска друштва за народно образовање (Уо1кзћосћ8сћи1уегете), као прелаз на њпх, у врло кратком времену од непуне године, иостала веома популарна ствар. Па и почетак је већ ту, јер постојн једна таква школа у Штрасбургу, и ако са извеснпм модиФикацијама у духу потреба немачкога народа. До пре кратког времена у Немачкој се мало водило рачуна, а мало се и знало о овим пнтересшш школама, а у нас се п сад још пе зна, тако рећи, нншта. 1895. г. путовао је немачки проФесор Рајн у Данску, и нроучио једну такву школу. Резултате свога посматрања он је саопштпо у неколико часонпса, а норед тога држао је прошле године у Берлину и нредавање, на главном скуну Сотепнш-Ое8с1бсћа1'1-а, у коме је тражио, да се у Немачкој оснивају Велике Школе за народно образовање, какве, дакле, већ одавно имају мади, северни народи. У начелу против ове идеје није био нико, али се из ирактичних разлога одлучило, да се нрво иочне са држањем предавања за ширу нублику у вези са оснивањем читаоваца, иошто се ово може лакше извести у пракси. Том приликом друштво Еоменски проширило је круг рада, јер се образовала п нарочита секција за народпо образовање, под иреседништвом нроФесора Натрона, док му је до

г ж н а

сада бпо једини задатак да обрађује теоријску недагогику у духу идеја Ј. А. Комепскога. II кад једна оваква установа, и ако је поникла у среднни једног малог народа, нађе овако леи прпјем и иризнање у великом, културном народу немачком, — онда је то најбољи знак н о њеној вредности. Са њом треба да се н ми упознамо, п да се заузмемо да јс у нашем народу иресадимо, тим ирс, што још нисмо све учинили што треба, иа да се маса народа што више образује, и тиме још боље иринреми за остварење националних ндеала н задатака. Ми, истпна, имамо закон о обавезној наставп, али нам школе не носећују још нн свн дечацп, а камо ли и све девојчице. Имамо доста добрих н одличннх учитеља и учитељпца. али их још немамо у довољној мери. Имамо закон о грађењу и нодизању школскнх зграда, које ће одговарати хигнјенским и васпитним потребама, али још немамо ни скромнијих и лошијих зграда, у којима бц се могда васпитаватн нн подовина све деце, кад би баш имали п довољно наставника. Пмамо пррдужпе и више основне шкоде, али, према прошлогодишњим ревизорским извештајима, продужне су на умору, а виших имамо само неколико. Нашој је држави дужност радпти, да се све што пре-*,оствари и да се у оним законима учпне и понеке корисне измене и допуне. И она то ради. Ади, не треба од државе све тражнтн, јер она не снречава и ириватну иницијатту, којом се миого може помоћи ц самој држави у извођењу наших општих задатака. А за то нмамо и прпмера. Приватном јс иницијативом основан Дом за напуштену децу и сирочад, Дом за васпитање гдуво-неме деце, нтд. па је тиме доста учињено и за опште добро. Тим нутем треба и даље ићи, на ћс се, без сумње, и опште народно образовање све више н брже нодизати, само ако се нри томе буде марљиво исиитивадо: шта су тога ради нредузимали другц мањи и већи народи, као и шта данас раде. * * * Творац мисли да се осннвају Велпке Школе за народно образовање бпо је велики дански родољуб N 8 6гипс11о1ј?, који се се родио 1783. аумро 1872. године, а био је богослов, нсторик, песипк и политичар, и као таквв имао је огроман утицај на живот Данаца.