Prosvetni glasnik

ПРЕГЛЕД ШК0ДС1ШХ ЛИСТОВА

игколе и војске колико у Француској. 0 њезиним продужним гаколама иишу се читаве раслраве; изналазе се начиии, како би оне дале што позитивније резултате. Па и иоред тога, заводе се нарочнте вечери за раднички сталеж, за недоучену масу, на којима одугаевљена интелигенција француска чита нробрана дела из своје богате литературе. „Литература је извор живота, па треба позвати свакога, да се ту напије". Основнк гакола не може сво; време је и сувигае кратко, те да она спреми радника „да ма и један тренутак ван свога свакидашњег занимања, општи са човечанством, да са њим осећа, да се са њпм одушевљава". То ће да учпне вечерњи скунови, на којима се, поред читања, иевају и свирају пробранн комадн из народне и стране поезије. За ово треба образоваиих људи, добрих нознавалаца литсратуре, људи који ће бити „јака ума, чврсте воље и врела срца". Њих има Француска. Шта се мита на таким вечерима види се из програма једног лариског вечера, које је било 1917. децембра прошле годиие: а) Сан једне летње вечери од Менделсона удешен за чегири руке на пијану; б) Две трп речи о Елзасу од М. Воисћог-а; в) Песма о Елзасу, речи од Воисћог-а, удешена за квартет; г) Читање Корневљеве трагедије: Сг<1; д) „Сеоско весеље", народна арија; ђ) „Игра мађарска" за иијано; е) „Повати, смејати се и нити" несма за 4 гласа. Уснех овога вечера био је ваиредан; посетилаца је било веома много. Еолико би користп ове вечери донеле нама? Много, веома много. Други је чланак: 1 Ј ад одбора за народну наставу, у доба народног конвента. У овом ковентовском уређењу народних школа има ваљаних одредаба које су унесене и у данашње уређење француске иаставе. Чланак није без интераса. Трећи чланак нма особитог значаја за француске гаколе. У њему се расиравља. иитање како со и у колико се може днктовањем донрннети правилној ортографији. Предлажу се ових 5 нравила: а) Ученик који је научио читати и писати, нека копнра из своје књижице или туђег рукониса иоједиие речн или још бољс реченице; б) Кад научи копирати без погрешке, онда се прелази на диктапдо. Реченицу, коју хоће да дпктује, учитељ напише на табли и поново је нрочита; за тим јо или нзбрише или преврно таблу, на је опет диктујо ученицима; в) Доцније се речепице диктују пошто их учитељ само ирочита неколико иута. Речн се изговарају јасно, правилно и лагано; г) Ученици сами поправљају један другом ногрегаке, пзмењујући евоје свегачице у које су исиисивали ноједине реченице:

д) Учитељ после прегледа п ноправља све ортографске погрегаке. У овој свесци дато је доста места рефератима. Нарочито се истиче рефераг Ееоп МапШег-а о делу: Дечје умно развиће од М. Ва1с1\ут-а, једног ученог Америкапца. Судећи но лспим мпслима које референат пзноси, но методу излагања, по резултатима до којих је пнсац дошао, бпло би всома корисно сваком наставнику да то дело прочита. Ориђинал је иа енгле- « ском језику. У Немачкој јо образовано једно ново друштво: Веи(:8сћо (тевеИзсћаЛ Јиг еШасће КиИиг нлп Е'а880С1аИоп а11етапс1е роиг 1а сиИиге еИпсјие. Друштву је сврха: да негује лене обичаје мођу својим члановима и у својој околини ; б) Друштво ћо радити аа томе да у васколиком људском друштву завлада нравда и истина, хуманост и узајамно поштовање. Ово ћо со ностићп само тако ако се морал иодигне, н ако сваки тачно испуњава своје дужностп. Све реформо друштвене које буду уиућене овој сврси, другатво ће свосрдно иотпомагати. Оио ће се старати, да се васнптању омладине д! гато иоузданија морална основа; да се популаришу најбоља дела литерарна која бн потпомагала снажење морала у најширем смислу; нотпомагаће н издавање таквих дела. Друштво ће радитн на стварању н снажењу праведних, моралних одиоса не само мођу појединцима, ного и међу разним државама и народнма. оа географа имају интереса географске козерије, које су у овој свесци заузеле нрилично места. У одељку: 1јп ргеззе с11сз Иогсз находн се кратка оцена Историје треће француске реиублике од Хеуог(,-а, Уредииштву јо иослато на ириказ б школских књига. Да наиоменом међу њима: Уауство за прсдавањс швсдскс гимнастике и ириродна историја живих створова. У рубрици: Школска кроника има иеколико кратких али веома интересних вести. Да напоменем само две: а). Награде француским учитељима, који се баве иољоаривредом. Раздато је : 22 нарочите награде. 8 медаља са наградом од 300 дин. 44 200 11 5? 11 11 11 ^ 11 11 11 11 1^0 „ 27 100 11 11 11 11 ХУЈКЈ 11 И уз ово још 52 захвалнице. б). Награде учитељима који су радили у иродужним школама. Раздато је 120 медаља: 20 злитних медаља са наградом 300 дин. 40 сребрних „ „ „ 200 „ 60 бронзаних „ „ „ 100 „ ВЈ)сме је да се и код иас вредии радницп овако награђују.

дгосвктни 1'ддснив 1897. г.

37