Prosvetni glasnik

294

КОВЧЕЖИЋ

ЈР1апог1)Г8 (ОугогИз) .чрггогМз. По мишљењу проф. Брусине много је ближа терцијерпом /V. ИаАтапеаИ Гисћв из Радманеста у Банату и Орешца у Србији. Директно ндентифнковање, наравно, искључено је. 1)-г Шигапу (на 383. стр. своје расираве) оппсао је и нацртао је један врло интересан облик под именом ЈЕттеггсга типЛа. Проф. Врусина пак мисли да се он не може идентификовати нн са родом Еттеггсга нити са Скоегта илн јЕо8заги1и8. Наводећи 3 фосилне Еттегша из Сдавоније и једну из Србије (Ет. /Аокоогсг из околине Зајечара) н 10 фосилних и 5 данашљих врста Ро88аги1из-& и истичући карактере ових облика, закључује да се Еттеггсга тигк1а 81111'. не може никако генерички изједначити са пометим формама, с тога предлаже ново име Сгтага. Ни један од евроиских слатководних гастроиода не опомиње више на марински тип као овај облик; показује хабитус неких Шззогпа а још внше ЕоззаггАа. У Охрндском Језеру и у једном извору близу вароши Охрида пашао је 81мгапу један врло велики ексемплар облика Ругди1а, коју сматра као варијетет Р. атгиШм Б. Посматрајући величину (највећа од познатих специја), састав љуштуре (врло нежна и танка), сгшрални гребен (кончаст и тун) и што је најглавније спољни усни обод, који је проширен и назад повијен, Брусина, на основу ових знакова, не само да јој даје друго специфично име, већ, по облику гротла, сматра да се и даље разликује. Пошто се овакав облик гротла налази само код родова РоззагиГиз и Етегша узима је за прелазну форму између ових родова и рода Ругдгпа. На основу тога овај облнк увршћава у новн подрод СМ1оругди1а а специју назива СЈМоруг. Шигапу. Напослетку облик који је ЗШгапу изједначио са Кобелтовим РугдгЛа (1)гпа) ТЈиеззеапа (СгОс1е1) \ г аг., на основу броја завијутака (6) величине, броја гребена на последљем завијутку и према боји, Брусина узима да то није само варијетет, већ самостална. специја, коју онда крсти именом Ругдгпа тасес1опгса. П. С. Павловић.

0 узроцима замуцкивања. — Као што јавља „АИ^етеше 1)еи1зсће ПећгегхеНинд", ту скоро је нарочита комисија испитивала узроке замуцкивања код деце у основним школама града Бремена у Немачкој. При том је свега прегледано 210 ученика који имају ову ману. Прво је утврђено, да је замуцкивање у некој вези са телесним саставом, који не беше у свему иравилан. Родитељске болести као да не беху од непосредног утицаја, нити се могло доказати да је ова мана последица наслеђа. Ну веома је велика опасност од подражавања, нарочито од угледања на старију децу; овоме су поглавито изложена она деца, која су иначе склона живчаним слабостима. Ипак је нађено 70 ученика, који имађаху млађу браћу, на коју ова мана није прешла, у пркос свакидашњем дружењу. Према исказима родитеља, често пута је се појавило замуцкивање као последица заразних болести. У неколико случајева узрок беше у силном страху, нпр. услед родитељске јарости; другда опет беше узрок у телесним повредама. На доброј трећини прегледане деце запажена је скрофулоза; код 45 од оних 210

ученика нађоше неисправности у органима за дисање. У неколико случајева пак приметише сдабији слух у деце која замуцкиваху. П. М. И.

0 телесном умору. — Физиолози су још раније сматрали замореност као неку врсту самотровања мишића, услед нагомилавања производа њихова сопствепа распадања. Крв која придолази, однесе ове отровне производе после краћег или дужег времена, и тимпрестаје умор. С тога се препоручивало замореним војницима сиажно трљање као најбоље средство, да се брзо опораве на даље марпшрање. Као што дознајемо из „Рготе1ћеиз"-а, овахипотеза, која је дакле у практици опробана, овнх је дана научно доказана. Физиолози Мађори, Мосо и Веденски овако је доказаше. Они уштрцаше крв заморене животиње у друго, носве одморно и весело живпнче; при том нриметише на љему све знаке заморености. Веденски тврди да заморни отров утиче слично отрову кураре, који се употребљава за трован.е стрела. Заморни отров не само да показује сличан хемиски састав, него може да изазове и смртне последице, ако се више накупи, него што се уклони. П. М. И.

КамФОрово дрво. — Потроба (која непрестано расте) културног света за камфором због консервпрања, медецинскнх н техничких циљева направила је овај артикал веома цењеним, а псти је тим више на цени, у колико је област, у којој со продукује, веома ограннчена, мала. Камфор се добија у Јапану, на острву Формози и у незнатној количини у Кини: но ипак главно учешће у његовој производњи узима Јапан, где се из Соће-а (Кобе-а) много камфора товари у лађе за Јевропу п Сједињене Америчке Државе. Данас је ипак та производња у застоју, ношто су у Јапану исто онако као и свуда дуго време шуме само сатиране, а није се на рационалан начин побринуло за подизање нових. Док је камфорово дрво младо, расте веома споро и тражи особиту негу; доцније расте брже и може доживети веома велику старост, која се огледа у великом стабловом обиму, који износи око 14 ,8 мет., а његов пречник 4,48 мет., висина целог стабла је 35 мет. Старост камфорова дрвета не може се тачно утврдити, пошто често постаје шупље; цени се на 1000 до 2000 година. Четири до петстогодишњаци нису никакве реткости. Грањање дрвета, које усамљено стоји, почиње веома близу земље тако, да је део дебла (примарног стабла), што нема грана, врло кратак, у одраслих дрвета, која расту у шумском заклону, може тај доо дебла достићи висину од 15 мет. 0 хабитусу, који се нарочито показује у томе, што ова биљка воли усамљена места а нарочито што се налази у близини храмова, 1)-г О-гаагиапп изразио се овако: „Камфорово дрво има веома велику сличност с нашим липама. Његов хабитус је карактера до душо снажног, али меког, женсколиког и областог; ничега нема заједничког с ма којом врстом храста или дуба, у чијих су индивидуа делови рапави, чворовити и мушколикп, и са свим нетачно се тврди, кад се вели, да