Prosvetni glasnik

298

К 0 в ч

Е Ж И Ћ

Окружна Скупштина округа Крагујевачког и среске Скупштине среза Љшеничког и Јасеничког истог округа решиле су: да се округ и срезови уипшу за чданове добротворе ,Фонда за потпомагање сиротних ученица Крагујевачке Више Жен. Шкоде" са улогом од 100 динара. Управа овог завода благодари како г. окр. начелнику тако и чдановима скупштпне на оваквим похвалним одлукама. ИСПРАВКА 0ДГ0В0РА Г. М. ЛЕКА.* Г. М. Л.еко је одговорио 1 ) иа моју исправку. 2 ) Какав реоерат, онакав и одговор. Не бих имао потребе одговарати натај одговор, јер је моја прва исправка обухватила сва иитања, која је истакао г. Леко у своме ре#ерату. Овом другом иснравком хоћу да додирнем поглавито она питања, која се тичу писања Хемије за средње школе. 1. Између свију питања, о којима је бидо речи у нашој дискусији, само је једно од онштег значаја, а то је: да ли се може у гиколско.ч уџбеншу одво.јити оашти део Хемије од иосебног дела; или се морају та два дела сиојџти уједно. Има страних уџбеника где је општи део одвојен од иосебног дела, ади нема ни једиога где су та два дела нотиуно спојена. Уџбеници ове друге врсте имају увод, где се пзлажу извесни општи иојмови, како би се на посебни део могло прећи. Ту ностоји велика разноликост, негде је тај увод већи а негде мањи; г. Леко пак тражи да се сведе скоро на нулу. Сви страни писци слозкни су, дакде, у томе: да се учепици морају претходно упознати са неким општим појмовима, јер су они азбука којом се чита посебнц део. Али кодико треба издвојити од онштих појмова у оншти део, ту су мишљења подељена: једии издвајају само неке најопштије, а остале излажу у посебпои делу после подесних података; други опет издвајају већи део општих појмова, изводећи их из нарочитих огледа. Онај нрви метод, где се општи иојмови нроучавају у носебном деду, има ту незгоду: што ночетак посебног дела нема скоро ничега хемиског, а доцнији делови ноступно су богатији хемиском садржином. Навешћу само као пример да се закон простих и умножених пропорција може изводити тек онда, када су проучени и више — валентни елементи, а дотле ое не може ништа говорити о саставу једињења, који је од тако великог значаја у хемији, нити се може служити хемиским знацима и оормулама, које су тако подесне за очигдедну наставу. То исто вреди и за све остало, и по томе велики део носебног дела проучава се без правог разумевања. Сем тога овде се поједини оишти појмови изводе усамљени, како их нанесе распоред носебног деда, с тога им је међусобно упоређење отежано. Те се тешкоће могу у пеколико смањити, ако се посебнп део скрене са свога правца; али и то пма својих незгода, јер се тада ремети распоред посебног дела. Онај други метод, где се општи појмови проучавају засебно, потпуно је слободан. Пре свега може их по вољи систематисати н поступно ичводити. Потребне нодатке може * Одговоре по овој ствари уредништво неће више примити. 1) „Иросв. Гдаснвк* 1897 г. 177; 2) 1. с. 1897 г. 55,

прибирати из најприступнијих и најподеснијих огледа целокупне хемије. Свуда се долази огледима до података, а из њиховог упоређења изводе законе. Сву теорију обрађује на једном месту и тако се депо види како је све конзеквенција једне поставке. Посебни део излаже на најрационалнији начин и у сваком случају даје сва теоријска објашњења; може тако радити с тога, што су општи појмови засебно обрађени. Овај метод има само добре страпе; једини му је тежак услов тај: што тражи добро удешену и свачим снабдевену цредаваоницу, а без тога не може бити ни први метод. Ко је слушао предавања А. В. ХоФмана, или је проучавао његово дело »ЕШеНип;* т <Не то(1егпе Сћепне«, тај не само да не ће сумњати у могућност одвајања општег дела од посебног, већ ће бити увереи, да само тај метод осигурава право разумевање хемије. Не треба хемија само да изнесе велику гомилу једињења, већ треба да покаже своју душу. Г. Леко је учинио велику неправду сени највећег учитеља хемије, када му је метод онако. оштро осудио. Г. Леко брани своје мишљење »стеченим искуством«. Али то његово искуство не може бити меродавно. 2. Важно је и то питање: шта треба да уђе из хемије у школски .уџбеник. Ово се не да у опште казати. Треба цоставити известан оквир, до кога ће се дело ширити и испунити га толико, да наука буде у извесној целини представљена. И највећа дела имају оквир, докде се пружају. Како је хемиски материјад огроман, те се много што шта мора изоставити или црећутати, нарочито код малих дела, ондаје појамно да се сваком писцу могу ставити стотинама питања: зашто је ово или оно изоставио. Неколико таквих питања ставио је и мени г. Леко. Томе има одговора у мојој првој исправци. Са овим стоји у вези и то: какав материјал хемиски треба уносити у школски уџбеник. Г. Леко, замерајући што сам навео нека неаналисана једињења, поставиоје принциш »нравило је да се у уџбенике не уносе неаналисана једињења и претпоставке, које нису довољно доказане«. Према томе не би се смело говорити ни о поставци атома и молекула, јер она није баш ничим доказана, а на то, за цело, не би г. Леко пристао. Исто тако не би пристао, држим, да се изостави угљена киселина и друга нека непостојана једињења, и ако нису аналисана. Принцип г. Лека не може се, дакле, одржати; морају се уносити у уџбеник и неаналисаиа једињења, само ако су важна; а ни без »предноставака« не може бити ни једна наука. Зашто сам унео амонијум-хидрат, силицијумове киселине и аргон казао сам у првој исправци. Г. Леко поставља у одговору овај принцип, а у реверату ми замера зашто нисам навео хидрат хлороводичне киселине, који такође није аналисан. Ту није био доследан. 3. Да би доказао да постаје СО, кад гори угаљ са мало ваздуха, показао сам у црвој исправци како сагорева угаљ у ложионици слабе промаје. Држао сам да је то довољно да подсетим г. Лека на биће тог хемизма; но он остаје у одговору при свом раније исказаном гледишту и чуди се мом наводу. Зато морам изнети тај хемизам детаљније. Г. Леко не води рачуна о свима погодбама процеса горења угља кад каже: »кад се сув ваздух спроведе преко загрејанога угља на температури 400—700°, ствара се готово искључиво угљен-диоксид«. Заборавио је да каже баш оно што нотврђује моје гледиште а обара његова, а то је: да оно горење бива само у довољној количини ваздуха. Јер ако нема довољно ваздуха тада постаје СО, а то сам ја тврдио. О томе се може уверити овим огдедом: нека проводи ваздух