Prosvetni glasnik

НАУКА И НАСТАВА

НЛУКА Н НАСТАВА

НАПОМЕНЕ 0 ПРЕДАВАЊИМА Кад се приправник спреми за предавање написмено, онда он долази у веџбаоницу, да то предаје усмено. Овде ће се тек показати, ко је за иредавање. Не стоји то, ко је добро написао ириправу, да ће он добро и предапати. Добро написана нрпправа само аомаже усменоме предавању а она му није једини услов. Ири нисању приправе приправник је опет донекле био теоричар, у методичном излагању и писменоме саставу. На усменом предавању он има да покаже свој таленат за овај посао. По неки пут и код неке дошије припрапе предавање испадне много боље но код неке одличне писмене приправе. Најлошије испадају предавања онима, који се много служе туђим радоиима, копирањем, преписивањем ; који уопште улажу у предавање мало саморадње. За то је народ депо казао: „Свачију сдушај, своју сматрај." Ко хоће иди покуша да се кити „туђим перјем," он ће остати као она тида, кад је свака узела своје перо. Добро, самостадно смлшљено предавање кећ је у пода добро усмено предавање. Оно удије у нриправника довољно вере у се, доста поуздања; н то му даје снаге да издржи све напрезање- и савлада све тешкоће. То му улива тврду наду, да ће предавање испасти добро, и та га нада подиже. Ништа није горе но кад приправник изгуби наду. Он онда нзгуби и присебност. Забуна онда настане тодика, да приправник често усред предавања стане и не зна шта ће даље. Ово је уопште најнепријатнијп тренутак и за њега и за децу и за слушаоце. Сви би жедели да му помогну, ади не могу ; сви га само жаде. Усмена предавања испадају најбоље онпма, који су боље нарави, чиста срца, живљи у кретању, бистрија ума и самосталнији у мишљењу. У овоме п јесте дар за предавање. Ако се овоме још придружи јака воља, озбиљна спрема, познавање ствари о којој се предаје и извеџбаност, онда ће предавања бити на свом месту, а онда је и успех несумњив. Због тога, што је сам рад у школп толико важан, а за почетнике онет тодико тежак, ми ћемо, поред онога што су они слушали у Методици како ваља предавати, да издожимо овде и све оно чега трсба да се чувају у иредавању. Јер, ко се више ушчува од погрешака, он ће боље и предавати.

Вештина предавања и јесте у вештини избегавања грешака.') I. Напомене у опште а) 0 иредавачу. Писмена приправа је сама по себи мртва. Њој ваља датп живота. То треба да учини предавач. А може ли нечему дати живота онај, који га сам нема ? И, доиста, ако је предавач мртав, млитав, сувише спор, неоддучан, онда није чудо што ће и предавање бити тако, па ма и најдеише било написано. Зато предавач треба да буде свеж, одморан, иун снаге и воље, достижан и кадар да све види и отклони. Није добро да седи дуго у вече (иди сву ноћ, па ма и о самоме предавању мисдио), него мора на време да дегне и на време да устане. Он мора да пази и на своје здравље. Никаква бољетица не сме да му смеће у предавању. У предавању мора провејавати весео тон, а то може бити само онда, ако је предавач нотпуно здрав. Нредавач мора бити и ирибран. На самоме предавању не сме мисдити ни о чем другом до само о ономе што предаје. Иредавач се мора приправити и нешто споља. Ружно би било, да оде неумивен, неочешљан, чупав, с непосеченим ноктима, незакопчан, прљава одела и тако даље. Све ово ми тражимо и од деце; и онај приправник, којп не би задовољио ове захтеве, био би деци смешан и мало би имао морална утицаја на њих. б) 0 срествима. Скоро на свако предавање, особито у нижим разредима и у реалним нредметима има да се донесе у шкоду много што шта. То је све боље донети и спремити раннје, него на Ј ) Господа наставници овога предиета можда би овде корисно могди да се послуже мојом књжгом: » Најобичније грешке у настави и васиитању школскоме 1 , у којој је читава маса грешака у предавањима, покупљених и на овим предавањима у Школскоме Раду и на испитима придиком ревизије основних школа. Све су оне ту претресене тако, да је за сваку казано и зашто тако није добро и како ваља. Од изаласка њена (1894) ја сам се и сам сдужио њоме у овоме послу и осетио сам знатну помоћ. Поједине иразнине, нејасности а можда и нетачности у њој наставници могу ласно допунити и објасиити приправницима. Претпостављајући да ту велику збирку многи немају, нити је могу добити, ми ћемо овде изнети као практичан удут само оно што је најбитније, без чега се приправници не смеју пустити у веџбаоницу.