Prosvetni glasnik

НАУКА И НАСТАВА

399

водљиво, Данашње многе песме, одређене за основну школу, не ваљају, ни тго арији ни ио садржини. 1 ) е) Не викати. Викање није певање. Викање и онда ннје пријатно кад се песма научи. Оно затупљује сдух. А кад се није научидо, кад се учи па се греши, онда су у викању грешке веће и нроизводе смех. А све шго је смешно не мора да буде и лепо. Тихо, лагано певање више развија слух, но викање, и више утиче на срце и буди пријатна осећања, за оно што је лепо. , ж) И ко од нриправника има гласа, он треба да се служи и виолином ; а ко нема; он мора. Виолину (као и сваки други иструменат) деца воле и иначе. За то сваки нриправник ваља да учи свирање. з) Ваља исневати најпре целу песму, те да учини пријатан утисак, па се после враћати, и узимати одељак ио одељак. и) При певању не ваља брзати. ј) Лоједмни ученици да певају само онда, кад стечемо уверење да су добро запамтили. 3. У Гимиастици Највећа грешка у раду школскоме или васпитноме јесте извесно та: што се телу и у опште здрављу поклања одвећ мала пажња. А кад је већ овако, онда није чудо, што се не чини што треба те да се тело дечије развија намерно, још више но што оно чини само собом, по природи својој. Нису ретке школе, у којима се гимнастика или тако звана телесна веџбања не врше никако целе године, па се и на испиту годишњем каже, да то није лредавано. За овим долази велики број оних, који је нредају само аред исаит, као и певање и ') Сељачка деца иевају : »Имам иун џен шећера ;* а оно никад ннје видело, нити ће видети у свом џену и 2—3 комада. »Од мог кума дар ;* а на селу ни жене не куиују деди шећер, а камо ли кум. »Па шећеру говорим: ја сам госнодар!" Дакде отиочиње се кавга између детета и онога што оно нема ; и то дете заночиње, иавели: ја сам госиодар,* а ни једпо не ана ову реч у овоме »начењу. » ШеКер веди : једи ме.« Дакле и шећер може да говори, и уме да се свађа; а дете још више, јер му одговара : »ме/и/ те; ја сам госиодар ! 1 И то је поезија!... Или, сеоска женска деда певају ово : „Лутко моја, лутчице, Хајде да играмо, Лутко моја, лутчиде, Јоште данас само.* А ни једно незна штаје то лутка. »Цииеле сам изула, Мајстор ми одравља, А сутра ћу у гаколу, Ако Бог да здравља." А све у оианцима, које отад ирави, а не »мајстор;, а многа немају ни оианке !.. А арија је још дрња и гора. У сраској школи не дознајете сриску децу, но вам се чини да сте негде у Немач*ој декламовање. Тек једна половина, и то ако не знатно мања, предаје овај предмет целе године. Ово је за велику осуду. Тело је органски створ, и он се развија иостуано. И, као што је здравље потребно сваки дан, тако је исто потребно да сваки дан помажемо телу у његову расту. Гимнастика је потребна и за душу. Она потпомаже и душевни развигак, особито развијање смотрености, одлучности, издржљивости, сталности и карактера ; а ово су све врлине од пресудна значаја за живот и индивидуални и друштвени. Јача и чешћа телесна кретања паралишу и штегности од дугога седења и једностранога духовнога рада. При предавању овога предмета ваља имати на уму ово: а) Телесна веџбања вршити увек у чистом и умерно тоилом ваздуху. Вез чиста ваздуха неће бити ни у нола оне користи, која се очекује од ових веџбања. За то ваља и бирати тако време. б) Ваља увек претпостављати кретања у отвореноме иростору опима у затвореноме. в) Играма дечијим дати више места но самим покретима појединих делова тела у реду, особиго у нижим разредима. г) Вирати игре, у којима има више и кретања и шале или веселости. д) Код редних веџбања пазити на тачност. ђ) Слободе мора бити више но на другим часовима; али никако расауштености. е) Не доиустити никад, да се деца сувише јако замсре. ж) Веџбања не смеју трајати дуго : код веће деце до иола часа, а код мање до четврт часа. з) После телесна веџбања пазити да деца не седе, особито на промаји, да не иију воде, и не ирелазити одмах на духовни рад. и) Шетње у поље, лети и у пролеће, веома су згодне за хармоничан телесни и духовни развитак. 4. У Ручним Радовима Сем женскога рада у женским школама, у нас другога ручнога рада у основним школама и нема. Међу тим, данас се у целом образованоме свету уводе ручни радови и у мушке школе, те тако основна настава, која полаже основу свему знању и развитку моралноме, полаже прве основе и умењу и васпитању у раду, толико погребноме за живот. И доиста, кад се сетимо, да човек може пре без знања и наука наго без рада, и да рад све ствара, а науке само номажу, онда је важност ручних радова очевидна и њино поступно увођење у наше школе нотпуно оправдано. И ми бисмо се само радовали, да се ово што пре оствари.