Prosvetni glasnik

К 0 В Ч Е

или западу од њихова места рођења; нарочпто подмладак не може да им се одржи. Но како јавља .ДПизкг. /еИипо-", проф. Б-г Ваз11ап, дпректор берлинског мезеума за етнологију и чувени Хекелов начелни противник, послао је 29. септ. 1896. г. из Батавпје Б-ги Ва(;ег1б-у, санитетском саветнику т Берлину, један рад капетана 8сћи1ге-а, у коме овај на осндву . генеалошкпх испитпвања доказује, да су на азпско острво Јаву досељени Европљани издржали више генерација. Горњег дана отишао је професор Бастиан на острво Ломбок. м. м. т.

ПРОСВЕТНИ Д0БР0ТВ0РИ Да би се наградиди књигама одлични ђади основ. школе у Блажеву, свештеиик, оба учитеља, председник и један члан суда придолшли су 15'60 динара за књпге, на чему нм се изјављује благодарност. Г. Крста Павловић, трговац из Шапца, 12. ов. м. предао је Добротворном Фонду шабачке гпмназије сто педесет динара са жељом, да се упише за члана утемељача овога Фонда. Управни одбор увео је прилог у Фондовске каиге и г. Ерсту уврстпо међу чланове утемељаче овог Фонда. И овим се путем г. Павловићу изјављује благодариост. Г. г. Димитрије Димовић, Жика Шиладиновић трговци и Стојаи Ђорђевић, гостноничар из Иараћина, поклонили су пзвесан број књига за поклањање учениццма параћ. основ. школа, а г. Милоеав Грујић, трг., поклонио је материје заодело два сиротна ђака. на чему се изјављује благодарност. Г. Жладен Јовановић, трг. пз Петровца, пзволео је поклонити осн. школи Трновачкој ЗОразннх препоручених књига за даровање ђака осн. школе трновачке. Одбор школе трновачке изјављује му топлу благодарност. Његово Преосвештенетво Епископ Желентије поклонио је 25 примерака своје 1У-те ,књиге за народ," с тпм, да се раздаду добрнм ученицима зајечарске гимназије, на чему се Његов. Преосв. изјављује благодарност. Г. Филип .1 а Ренотпјер од Ферарп поклонио је 300 дин. школи кладовско.ј, да се за њ' купе књиге за испит — да се даду одличним и врло добрим ђацима. Г. Жилан Марковић, ср. писар у Кладову, поклонио је 30 таблица да се идуће шк. годнне раздаду сиротннм ученицима и.ученицама ове школе. Г. г. дародавцима изјављује се и овим путем топла благодарност.

к и ћ 439

Исправка другог одговора г. М. Лека У другом г. Лековом одговору 1 ) исиравићу само оно, жто засдужује пажње. 1. Најзад признаје г. Леко да се у универзитетској настави може одвојити општи део хемије од посебног дела, и ако је тај метод онако оштро осудио. Да се пак и у многим гимназијама предаје хемија по том методу, потврдићу овим. Е. КеупоМв, проФесор хемије на дублинском универзитету, написао је експерименталну хемију за више средње школе. То је дело оцењено веома лепо и штампано је у новом издању ва немачком језику. Читава прва књига тог дела од 96 страна посвећена је уводу, који обухвата све опште појмове. Рајнолдс је у исто време знатан наученик. А. БхМе, проФесор хемије на Факултету наука у Каени, написао је елементарну хемију за француске више средње школе, по којој се полаже и испит зрелости, па је и тај знатни наученик изложио сав општи део засебно. А. Каиег написао је хемију за аустриске ниже средње школе, па и он је изложио општи део у уводу. Ово је довољно у потврду мога мишљења, а наћи ће се, на сваки начин, још које гимназиско дело, где је оишти део одвојен од посебног дела. Ја остајем при томе, да је погрешно мешати општи део са посебним. 2. Г. Леко је у своме реФерату казао да он »у кратком приступу износи само деФинцију хамије, појам о сдоженим и простим телима, о апализи и синтези, а остало оставља за доцније« — за посебни део; по томе сам истину казао: да му је увод сведен скоро на рулу. Ни у једноме гимназиском делу, које ^ам видео, није тако кратак уг.од као у г. Лека. 3. Кад сам казао да »стечено искуство* г. Лека о предавању хемије не може бити меродавно, образложио сам тиме: »што је он готово све своје време, после школовања, посветпо цолициској хемији;* али ово, не зпам зашто, није штампано. Не може бити г. Леко меродаван и у државној лабораторији и у шклоли, јер та два велика поља не може један човек савладати. Ко се растргве на више страпа, није меродаван ни у једној. 4. Све моје наводе о горењу угљеника прелази г. Леко ћутке, а дотиче се само цоследњег, где сам се позвао на Муспратово дело. Замера ми што сам се позвао иа то дело, јер је оно, вели, »значајно« само »за примењену хемију/ а »оваква питања, стварање угљен-мовоксида, не траже се у Муспрату.® Пре свега морам узети у заштиту дело, које се рачуна у најбоља. На насловном листу тог великог дела стоји да обухвата теориску аиалитичну и практичну хемију, а израђује га читава гоиила највећих стручњака непосредно по изворима. Зар такво дело не може показати један најобичнији процес — горење угља — којеје питање обухватило у 540 страна. Довољно је било, дакле, да сам мој навод потврдио самим Муспратовим делом. Али ја нисам у том смислу навео то дело, већ сам га навео само као доказ: да и »боља иовија дела« узимају да угљеник сагорева у моноксид, кад нема довољно кисеоника, хотећи тиме да оборим тврђење г. Лека: да је такво схватање »избачено из бољих нових дела." Ну г. Леко наводп у потврду свога гледишта два изворна рада: Лангов и Дедебуров. Али се у првом раду говори о другом питању — о дејству водене паре на усијани ') Просв. Гласник. 1897. год. стр. 369.

57*