Prosvetni glasnik

1'ЛДЊА ГЛАИНОГЛ

муком иреведених примера и учеиик се навикава на самоеталан рад. 4. Код замецица узео је г. Малнна Шајпдлерову поделу демонстратпвних заменица на с1етои^4гЈ»11\"а и (МегттаИуа, што није ни добро ни јасно, јер су у Шајндлера то две самосталне врсте, а у Малине два разреда једне исте врсте. Није добро нп то, нгго г. Малина у науди признатој врсти релативних заменица даје срнско име „савезне и подредне заменице. 0 „граматичко-етимолошком речнику" за ову читанку имам рећи : Речник је душа читанци; ако речник није добар, врло мало вреди и најбоља читанка. Речник, како га је г. Малина за своју читанку удесио по угладу на Штајнер-Шајндлера, није добар: 1. С тога, што су иоједине речи у својим различним значешима тако расноређене, да у једном одељку, где се нека реч ирви иут јавља, долази само једно зиачење те речи, атек у десетом или двадесетом одељку долази њено друго или треће значење; та је реч у речнику за онај први одељак, алп је уз њу и друго и треће јој значење и ученик мора одмах код прве нојаве те речи да научи сва три јој значења, ма да му за тај мах треба само једно значење; вероватно је, да ученик не може памтити и остала два значења те да их унотреби у одељку, који чита после два три месеца ; ученик је дакле та два значења носле два месеца заборавио, а не може у речнику за тадашњи одељак наћи исту реч са потребним значењем, но мора прелиставати лечник за пређашње одељке па много времена губити, док пронађе нотребно значење, а често и иоред свег тражења неће наћи реч те не може никако да се помогне речником. Да то потврдим, узимам из речника за XI одељак реч „1епеб, бге," којо'ј су иаведена ова значења : „драсати, имати. заузети, чувати, хранити, одржавати", и „тетопа 1,епеге; памтити у нримерима цод XI има тај глагол у реченици „(НзириН беп^епИав ргаес1агаз тетопа 1:епеп(;" и у примерима под 6. „цамтите ученици, изреке славних несника," дакле у иримерима, у којима се први пут јавља глагол 1епео долази он само у свези с именицом тетопа и значи „памтити", а речник тражи, да ученик почетник запамти, да 1епео значи још и „држати, пмати, заузети, чувати, хранити, одржавати," ц ако тек у XXII одељку долази тај глагол у значењу „заузимати", у Ш1 опет у значењу „заузимати", у 1 ј ХХУ1 од. у значењу „одржавати", у СХ од. у значењу „чуватн (хранити)", а тек су СХХУ1 од. у значењу „држати"; како је природно, да ученик код СХ одељка заборави значење „држати" за глагол 1епеге, то ће га моћи тешко наћи међу претходним речима у речнику, а потоњи пндекс у толико ће му само номоћи, што ће га упутити, где може наћи 1;еиеге са свима значењима, и ако му ни он не казује, које је значење где на месту. Оваквих случајева има повише. 2. Речник не ваља и с тога, што уз све глаголе нису казани сви главни облици бар онде, где се систематски изучавају глаголски облици, већ су казани само од оних глагола, који се јављају у облицима, изведеним од перфектне п супинске основе; кад се већ за који глагол учи иресенс и инфинитив, онда се нотпуно не зна промена тог глагола, ако му се не науче тсао главни облици још и перфекат и супин.

3. У 1ш1ех-у по азбучном реду ноређане су све латипске и српске речи, што се у читанци налазе, и ученик се упућује бројем на дотично место у речнику те да тражи за неиознату му реч значење ; простпје речено : ученик треба да тражи непознату реч у азбучном индексу, да запамти број уз ту реч у индексу и да се онда врати речнику и да тражи са стране запамћени број иа ће у речима код тог броја наћи непознату реч. Зар то ннје дангубно? Боље је и простије, као тито је у свима бољим уџбеннцима, да после речника за поједине одељке у читанци дође азбучни речник. 4. Са свим је излншан засебни „Снисак особних имена и од њих изведених придева, јер је њему место у речннку за поједнне одељке и у азбучном речнику. Излишно је и оно опширније тумачење особних имена — то је узгредан посао сваког наставника.

Из горњега се видп , да су мане овом рукоиису: 1., претерана тежња за одржањем непрекидности штива, која се никако не може иотиуно остварити те само смета темељном изучавању облика ; 2., непотребно, бар у оном обиму, изучавање глаголских облика код деклинација; 3., изостављање врло потребних синтактичких правила; 4., велика множина примера; 5., незастунљено.ст или и неједнака застунљепост иојединих облика; 6., неподесан речник. С тога ми је част предложнги : 1., да се овај рукоиис не нрими за уџбеник; 2., да се г. В. Малина, кад је већ његова Латинска Граматика нримљена за уџбеник, поверн, да изради на основу ових напомена и примере и том приликом : а., да се у главноме држи за аустријске гпмназије прописаног уџбеника. 91ађгђај1 8а1ешјфе§ ШипдЗ* (таф зи ©оШћафеге ©гаттаШ I ЗфеН" јер ће биги н Голдбахерова као и ТПајадлерова граматика основица Малининој; б., да састави азбучни речник — латинско-српски ц српско-латински — поред речннка за одељке са кратким тумачењем особних имена ; в. да непрекидно штиво потпуно и ирема могућности уноси у Нримере ; г., да у Нримере уносе сингактичка правила, у колико су потребна за потиуно разумевање узетих нримера; и д., да узме број примера. колики лако могу свладати почетници. Мита Живвовп). директор гимназије 6 РеФерат г. Каликов гласи: Главном Просветном Савету Умољен, да прегледам „ Латинску Читанку 1-ви део од г. Владимира, Малине, учитеља језика", и да изјавим, може ли се она употребити као школска књига у У. разреду гимназије, част ми је иоднети овај ! свој извештај.