Prosvetni glasnik

516

0 Д Е Н Е И

П Р И К А 3 И

(старог издања), где сс говори о месечевим менама, додата једна реченица; и на страни 61. (ст. изд.) број планетоида од 330 промењен у 404. То су једпне поправке у садржини овога деда. Услед чега се ово десило то ће г. преводилац најбоље знати, али, можда није услед тога што и сам мисли да се није имало ништа више исиравнти. Да се не би можда и по други пут десило овако нечујно ново издање, сматрам за потребно да овде изнесем оно што ја мислим треба да се чује. Методичком распореду самога материјала нема се шта замерити. Гајстбек је узео за полазну тачку хоризонат и све појаве које се посматрањем на хоризонту примећују. Ту долази упознавање са најглавиијим елементима астраномским, са привидним кретањима небесиих тела — п то је први део ове књиге. Други део заузима земља као небесно тело, где долазе стварна кретања земљина; у овај одељак долази месец и начини кретања осталих планета (Кеплерови закони). Трећи одељак заузима топограФија неба. Завршује се додатком у коме се излаже начин извођења календара и оријентовање на небу. То је у главном исти метод који 8. ОипШег заступа у својој методици математичке геограФије. 1 ) Остаје да се ревидира материјал који чини основе математичке геограФије. У основима мат. геогр. могли су изостати кругови који иду паралелно хоризонту, јер немају ни на томе месту где су поменути (стр. 2.), ни у даљем излагању, никакву употребу. Али, кад нису изостављени онда их бар није требало погрешно назвати. Они се не зову кругови висине, већ хоризонтални кругови или алмункантарати. Даље. — При одређивању висине неке звезде требало је поменути шта је то зенитна дистанција, јер се иста доцније употребљава (стр. 16). На стр. 3. тач. 4., где је говор о звезданом дану требало је помеиути и сунчани дан, па извести разлику између ова два дана. Овај недостатак доцније ћу јаче истакнути. — Може бити да га у оригиналу нема на овоме месту, али је сигурно да га има на другом. Но пошто је г. преводилац иначе одступио од оргинала, онда је томе било место овде. У слици 3. црта се светска осовина за неки хоризонат, међутим ништа иије речено о правцу ове осовине према томе, или ма коме, хоризонту, нити о углу кога она затвара са теменом пругом неког хоризонта. *) НапсИшић <1ег Егаећипдз ипс! ТЈп1;етсћ181ећге *иг ћоћеге 8ћи1еп уоп Бг. А. Ваите184ег. У1ег(;ег Вапс1, г^еНе НаШе, луеие Аћ1е11ип§, 1895. 8. 15.

Код привпдиог дневног сунчевог кретања настају нејасна излагања услед тога што нигде није говорено о положају небеског екватора или осовине наспрам хоризонта, те је остало нејасно појимање зашто су дневни луци већи од ноћних, или обратно. Код привидног годишњег сунчевог кретања, требало је истакнути јачу везу оних звезда са сунцем. Место „неколико недеља", могло је доћи иола године ; место „после неког извесног времева, могло је доћи аосле годинс дана. У опште, цео говор о овоме кретању у многоме је нејасан. Деоба знакова по висини (стр. 8. тач. в.) могла је са свим изостати, јер са оним нпје ништа одређено речено. Како н. пр. знак „Јарца" може бити горњи за становнике северног пола, кад он никада и не пзлази на њихов хоризонат? Да бп се могле боље разумети особености у прпвидном кретању сунчевом (стр. 8.), требало је истакнути јачу везу између његовог привидног годишњег и привидног дневног кретања. Они кругови што иду од еклиптикиних полова управно на еклиптику (стр. 9., тач. 14.) не зову се кругови ширине , већ се зову колури или лонгитудни кругови, а кругови су ширине они што иду паралелно са еклипитиком. Лук на колуру, што лежи између еклпнтике и неке звезде зове се ширина звезде. Отуда је можда и дошла та индентиФикација. Али као год што меридијански лукови представљају земљописну ширину, а они међутим нису кругови ширине, такав је случај и овде са овим круговима. Код привидног месечевог кретања само је говор о једном специјалном случају у години, а то јеод 9. марта, и то услови ако је тога дана, у 6 сати у вече, пун месец. А како би било кад се не би узео 9. март, или кад би се узео без ове претпоставке, то није нигде објашњено. На страни 12. тачка 3., где је говор о облику земљином, речено је: „Кад би земља била колут, онда би свакојако видели сунце у исто доба." Међутим нигде није поменуто зашто баш да се држи да је земља колут. (Место колут, треба да дође котур, јер се земља нпје никад ни замишљала у виду колута пошто колут значи и обруч). На стр. 17. под б)., могло је после речи: „разуме се умањене," да дође још: и управне једна на другу. На истој страни, у тачци 5., под б)., требало је место: па из разлике времена," да дође: па из разлике месних (локалних) времена. Али наравно уз то, требало је ту, или негде раније, рећи шта је то докално време.