Prosvetni glasnik

534

КОВЧЕЖИЋ

око унапређења школе и наставе. њем раду много им хвала.

На овогодишДач. Тзаци 0 швол. одмору. — Велики школ. одмор у лето изазвале су многе оправдане потребе и ђака и њихових наставника. Али се тај школ. одмор већином не употреби онако корисно како би требало. У неким напреднијим земљама има нарочитих хуманитарних друштава, која се брину да сиротна, болегаљива деца, нарочито варошка, проведу школ. одмор где у чистом ваздуху, далеко од варошке нездраве околине. Друштва та уз помоћ општине и државе шаљу децу школску у тзв. феријалне насеобжне где деца под надзором кога учитеља-це проведу ферије у забави и игри, уз добру храну и остале удобности. Неки слабуњаву децу шаљу чак и у морска купатила. У Данској, пак, старају се за школ. децу на једап други врло леп начин. Тамо и држава и народ помажу да сиротни ђаци из великих вароши проведу ферије у сеоском ваздуху. Сељак илп какав занатлија и трговац са села јави којој школи да може о ферију примити једног, два или више ђака међу своју породицу и бринуће се њима као о својој деци. Богаташи, који имају имања ван вароши где проводе лето, чине то псто. Железнице државне и приватне сматрају за дужност да ове ђаке возе из вароши у унутрашњност и натраг. Надзор над овим ђацима врше, сем породпца где су, и општинске и школске власти. Тако села чине услуге варошима. Али и вароши селима враћају исти зајам. Зими варошани узимају ђаке са села, да у њиховој иородици проведу неко време. И онда им покажу све што се у вароши може видети и чега на селу нема, те тако сеоска деца упознају варош и живот варошки. И у Шведској има овота шиљања сеоске деце у вароши, а варошке у села. Ђаци који се тако шаљу или враћају носе извесну значку, на којој је означено куда дете путује, а како железничко особље, тако и сваки други увек је готов да овим ђацима покаже пут, да на њих ирилази, да их упути, посаветује итд. На тај начин деца се могу слати и подаље без нарочитих пратилаца и без бојазни да ће залутати или да ће им се десити каква неприлика. дУсправно писање. — На усправно писање полагане су многе наде, а у последње време све се више осведочава, да све оно што се као последица приписивало косом иисању не стоји у ствари, нити је иак усправно писање тако н толико спаеоносно и боље од косог, као што се у почетку мислило. Питање да ли је боље, практичније и за здравље дечје подесније косо или усправно писање, још није решено; али се у неким земљама, где је било уведено усправно писање пробе ради, већ одустаје од тога. У Магденбургу не само да се одустало од даљег иробања с усправним писањем, него је оно и забрањено. У Чешкој је прошле године сазвата била званична скупштина учитељска, која је иоред многих др. школ. питања имала да се пзјасни и о усправном писању, па је већина учитељских заступника гласала против њега. Ово мишљење школ. радпика нашло је одзива и код владе, те је ове године наређено да се

у Чешкој одустане даље од употребе усправног цисања у основ. и грађанским школама. 1 )

Годишњи извештаји. — Према нарочитом распису г. министра просвете, штампани су годишњи извештаји о годишњем раду и постигнутом успеху у нашим средњим школама. Они одмичу и обликом и садржином од досадашњих годилњих извештаја; они су често врло лепа и верна слика и рада и напретка наше средњошколске наставе.

134 учеиика у једнол разреду. — У нас се често чује како велики број ученика долази на једног учитеља у основ. школама. Поједини случајеви, готово ретки случајеви, дају повода оваквим тужбама. Средњи број ђака на једнога учитеља не прелази 45. Према осталим европским државама, Србија у овом иогледу стоји веома лепо, јер има држава где на једног учитеља долази 60, 80 па и 100 ђака! Шта може учинити и у нашим приликама воља, енергија и вештина показао нам је учитељ школе у Брекову. Он је имао у I. р. 134 ђака, од којих је само 4 остало да понове исти разред. Похвалан труд, напоран рад, дао је и похвалан резултат. Овај лепи пример поред своје поућности може послужити и као одговор свима учитељим а који траже поделу разреда на одељења чим број ученика порасте до 50. Оцене наставника осн. школа у 1896|7 шк. години. — У минулој школској години оцењено је 1.926 наставника. 1.408 добили су одличну оцену 650 врло добру; 143 добру; 20 њих слабу а двојица рђаву оцену. По оценама наша основна настава у прошлој години дала је доиста веома похвалан резултат. Не треба само заборављати и то, да су оцене релативно мерило, и да се често мало, врло мало слажу са ревизорским извештајима.

Кандидати за предаваче. — Ове године пријавили су се за предавачка места 23 ђака наше Велике Школе од којих су 16 свршили историско-филолошки одсек а 7 природно-математички. Пријављени кандидати желе да предају: Српски и старословенски језик с књижевношћу 3 Географију и историју 5 Историју општу и српску • 2 Географију и српски језик Српски и латински језик Латипски и немачки језик Француски и латинскп језик Немачки језик Философију и немачки језик Математику 3 Математику и физику 1 Природне науке 3

Свега кандидата

23

] ) 0 том како стоји у питању о усправном и косом писању вреди нрочитати чланак у педаг. прегледу у »УчиТељу« св. 8. ове год.